"Ramy!" bacila mi se mama u zagrljaj.
Zbunj, zbunj!
"Š-što vi radite ovdje?" upitala sam matu i tatu.
Tata je razgledavao dvorac, dok je mama samo tiho izustila
"Objasnit ćemo ti."
No, tata nije bio tako blag.
"Bella i Tara. bok! Jeste li mi dobro? A ti Ramona, da više nikad nisi prešutjela takvo što. Pa za što sove postoje? U redu, profesor Dumbledore je rekao da je on još slab, niste bili u tolikoj opasnosti onda, ali za Boga miloga."
Bella i Tara su me tiho dozvale
"Psst, Ramona. Idemo mi u sobu, pa dođeš."
Ok, hvala tata, dosta mi je šokova za danas.
"Daj, ju John sad nemoj... Bitno je da nam je ona dobro."
Tata me ubrzo nakon toga čvrsto zagrlio i rekao
"Nemaš pojma kako sam se uplašio za tebe."
"Ma i ja, tata."
Ubrzo sam ugledala dvije visoke prilike, kako se nečemu smiju, a onda su se naglo zaustavile.
"Selene i Helen? I vi ste isto ovdje?"
"Pa naravno!" obje su izustile.
Moje dvije starije sestre. Dosta starije. Helen ima 28, a Selene 29 godina. Dobro je imati tako starije seke. Nauče te mnogim stvarima, i mogu ti biti uzori. Ali loše je i to, što nemate puno toga zajedničkog. Ali ja te dvije luđakinje stvarno obožavam!
One su bezjakinje. Ali su bile jako sretne kad sam dobila pismo iz Hogwartsa.
I prilično su različite. O njihovoj različitosti govore i njihova imena. Selene bi na grčkom značilo Mjesec, a Helen, tj. helios bi značilo Sunce. Selene je nekako "flegma", a Helen je malo konzervativnija. ALi je zato Helen uvijek ta koja mamu,a još više tatu uvjerava kako nisam više mala curica.
Kad smo kod toga, primjećujem da tata malo čudno gleda moju haljinu.
"Gdje si kupila tu haljinu? Jako si mi zgodna u njoj. Al' ima dekolte!"
Molim?! Haljina skoro uopće NEMA dekolte. Ima sasvim normalan izrez, sigurna sam da ostale cure imaju veći! Arghh!
"Tataaa!" rekla je Helen.
Selene nije mogla odoljeti i uštipnula me za obraz.
"Jooj, svi se ponašaju prema tebi kao da imaš 7 godina." reče mi Helen.
"Eh, što ću. :)" odgovorim.
***
Otišli smo spavaonicu, a Tara i Bella su nas ostavile same. Ponovo.
Hvala Bogu, nismo odmah o njemu počeli razgovarati.
Iako mi trebaju nešto reći. Nisu došli samo da vide kako sam.
Ali naravno, eto i teme koju je moja mama morala načeti.
"Kako škola?"
Halo? Ljudi? Već su skoro 3 sata u noći, prije dva sam doživjela šok, neznam što Voldemort želi, obitelj mi se nenadano stvori u najopasnijem trenutku a mene mama pita kako u školi. Nevjerojatno!
"Ma ok. Iako su mi ocjene malo oslabile. Onaj teoretski dio sam malo zapostavila. A praktični je ok. Iako, i to zna zeznuti dok sam nespretna."
"Žao mi je samo što se sada ne možeš učiti matematiku. Kao bezjački predmet on je bitan." rekao je moj tata s malom dozom melankolije. On jako voli matematiku. I ja bih, da sam bezjak.
"Tata, ide mi zato Aritmancija. To ti je slično matematici, samo na... magijskoj razini. Evo, pokažem ti."
Donijela sam mu neke knjige iz Aritmancije, i zaokupile su ga.
"Daj nam nešto dočaraj!" uzbuđeno mi veli mama.
Hmm...što sad? Eto nešto jednostavno!
"Wingardium Leviosa!" i pomaknem još neke knjige.
"Daaj, to smo znale da znaš raditi već na početku tvog školovanja ovdje. Prvo pismo ti je glasilo: Znam izvesti prvu čaroliju koju smo učili, među prvima sam je svladala!" rekla mi je Selene.
"Kako je bila ponosna!" smijala se Helen.
Evo nešto što će ih razveseliti.
"Avis!"
Maleni kanarinci su poletjeli, i počeli kružiti oko njih. Bilo im je zabavno. Zapravo, tata se udubio u Aritmanciju.
"Što gledaš?" pitala sam ga.
"Tu sam ovo čitao, pa sam probao nešto shvatiti."
"Da vidim, što si to pisao?"
Ne mogu vjerovati. On je nevjerojatan. Prvi put se susreće sa Artimancijom, a tu je već dva zadatka riješio. A bezjak je! Luđak...
"Pa ti nisi normalan!" rekla sam mu. Ok, to nisu teški zadaci bili, al svejedno. Ima čarobnjaka koji to ne kuže.
"Pa nije tako komplicirano." bio je zbunjen.
Selene se igrala sa kanarincima. Stvarno su je zabavili!
"A gdje ćete vi biti ovu noć...dan?" pitala sam ih.
"Pa u jednom obližnjem hotelu. Dumbledore nam je pomogao, kako da se asnađemo budući da nismo čarobnjaci." rekla je mama.
"Paa...zar nije malo opasno da sad ostajete?" pitala sam.
"Ne...ALi..." mama je stala.
"Mama daj joj!" rekla je Selene.
"Jeste sigurne da joj već sad možemo to dati? Jeli spremna? Mi uopće ne znamo kakv to značaj ima, ali očito je velik."
"Pa što to?!" bila sam zbunjena.
"Ima 15 godina. I vidiš da se nešto počelo događati. Vidiš da im treba to u Hogwartsu, a i Tari treba to dati. I Još kolicini učenika." rekla je Helen.
"Tari isto?" tata je bio zbunjen. A ja još i više!
"Pa, zaboga! O čemu se radi?"
Mama je konačno počela nešto vaditi iz torbe. To je bio zlatni lančić, sa kristalnim privjeskom. Ali unutar kristala, caklila se nekakva zelena boja.
"Što je to?" upitah.
"To je za tebe. Ima veze sa... Voldemortom." rekla je mama, na što je mene uhvatila grozna hladnoća.
Nastavak slijedi...
Da, Amelie, znam- kratak post. =) No pisala sam ga na brzinu, i nastavak slijedi brzo. Relativno....brzo. =)
Ovaj post je baš posvećen malom opisivanju moje obitelji. Pusa!
Post je objavljen 12.12.2007. u 23:31 sati.