Marketing
Ipak je sve to nova situacija...
Kako se bliži A0 sve sam nesigurniji u prolaz...i ja sam malo manje skoncentriran na rad jer mi je beba stalno na pameti, a i pas je malo ošamućen novom situacijom. Trenutno puno više radim na socijalizaciji i odgoju nego na poslušnosti i preciznosti u vježbama i zadatcima.
A šta mogu kad moram tako...pas stalno glumata depresiju kojom pokušava ikamčiti milimetar više pažnje ili 5 minuta dužu šetnju...i to bi sve bilo OK...ali nema u tome granica...šetaj i druži se s njime sat ili deset sat isto mi je, jer pas na kraju nije zadovoljan...mazio ga ja i zabavljao dok smo kod kuće petnaest minuta ili sat i petnaest minuta opet na kraju pas traži još i pokunjeno ode kada ga počnem ignorirati. Onda dalje...bonus maleni obrok kuhane hrane pas nije shvatio kao bonus, nego želi da to postane obrok koji će zamijeniti njegov jutarnji obrok...i tako pas odbija jesti jutarnji obrok, a kada mu maknem hranu i nedam mu niti griz do narednog obroka onda cvili i pokunjen je i depresivan.
Poslušnost pada i pada...stvari koje su nekada bile 100% izvršive sada više nisu, puno uigranih i naučenih rutina sada kao da se zaboravilo.
Malo sam tužan...tužan sam što u svome psu trenutno ne vidim psa zahvalnog za trud koji ulažem da bi on što lakše prebrodio dolazak bebe...tužan sam što mi pas ne prepoznaje da posljednji atom snage potrošim na njega pa čak i onda kada možda to ne bi trebao nego bi trebao leći i odspavati.
Sve učestalije psu gvorim da ću ga na 10 dana poslati u šinteraj pa možda tada uvidi koliko mu je dobro tu kod nas.
Nek mi oproste svi, ali...pizda jedna mala nezahvalna.
Post je objavljen 06.12.2007. u 09:51 sati.