Vukla sam se gradom u maniri razbojnika s pištoljem koji je netom opljačkao Finu i pritom pobio pola Sokol Marića.
Samo da me nitko ne vidi...
Mali Princ me promatrao sa stabla čempresa i kad je procjenio da je tajming dobar, skočio mi je na leđa. Nije me iznenadio. Znala sam da me čeka tu negdje...
Šetali smo tako jedno vrijeme ignorirajući se.
Ja sam ignorirala činjenicu da mi lik iz bajke visi na leđima kao mlado od majmuna, a on je samo ignorirao.
- RUPEEE, RUPEE, RUPEEE SU OSTALE...
- Daj Prinče, ne revi!, pokušala sam mu rukom začepiti usta. Taj zaista nije imao sluha.
- Kako ti ne kužiš te svoje rupe?
- Koje rupe, pa nisam ja spominjala ikakvo postojanje rupa...osim možda onih ozonskih.
- D., rupe su univerzalne, započne on tonom 70-ogodišnjeg akademika, i šire se. Tvoj najveći problem je negiranje problema...Dok ne priznaš neke stvari sama sebi, nitko ti neće moći pomoći...
Kužim ga ko što i kužim kvantnu fiziku.
- Odjebi. I ti i rupe ti.
- Vidiš kako negiraš problem. To što ih ne vidiš, ne znači da ih nema. Dapače, kao što ja uvijek ponavljam – Bitno je očima nevidljivo, ergo...
- Rupe su bitne?, pravim se da sam shvatila poantu.
- Bingo, draga D!
- I što bi ja sad trebala?
- ...
- Ne pravi se blesav i ne ignoriraj me!
- Lalalala, lalalali, little bird lay down on Henry Lee...Pjevaj D., jer tko pjeva zlo ne misli! Hahahahaha...
- Opet si se drogirao.
- A ti si kao normalna, uvrijeđeno zakoluta očima.
Pričaš s likom iz knjige koji ti visi za vratom.
- Da, i počinješ me daviti. Doslovno.
- Dobro, idem, ali razmisli malo o tim rupama. One te stvarno muče...znam ja. Sjećaš se onog svog sna u kojem si bila poštanski službenik koji pakira srodne duše i šalje ih drugima? I zašto si sjebala posao? Jer si im zaboravila probušiti jebene RUPE za zrak na paketima! Podavila si tuđe srodne duše!!!
- Dobro je, skini mi se više, prekidam njegov literarni zanos.
Mali Princ skoči preko mog lijevog ramena i odskakuće niz cestu (rupe, rupe, rupe su ostale/ rupe na srcu i na odijelu kapetane/ rupe su s tobom dijelile sve...)*
Taj ne odustaje.
A meni su ostale...rupe.
Bitno je očima nevidljivo. Rupe su nevidljive. Znači li to da ako postanu vidljive...?
Hm.
Možda...
(Mali Prinče, jebaću ti mater ako me sjebeš)
- Znajte da vas volim...sve vas volim...
x x x x
- Prinče, makni malo tu dvodimenzionalnu guzicu i daj da sjednem na granu!
Što se danas gleda?
- Ljudi koji imaju puno veće probleme od tvojih.
- Šta opet neke rupe? Oš i njima pomoć ko što si i meni? Bit će nas puno na ovoj grani, hahahaha...
- Ma kakve rupe...praznine. Rupama granicu znaš, a prazninama...prazninama pomoći nema.
*PCVC - Foxtrot
Post je objavljen 22.11.2007. u 00:46 sati.