... je život sam. Gledano tako i najveći ateisti i protivnici ideje o duhovnosti zapravo provode duhovnu praksu - tj. žive ju.
Po učenju Advaite - svi smo od istog Izvora, svi smo isti Izvor i u ovom životu, a ovo što se nama čini kao stvarnost nije ništa drugo nego li još jedan oblik sna. Kao što sanjamo u snu i u snu nam se to čini kao stvarno (u većini slučajeva) tako je to i u ovom životu. Gledano tako onaj tko sanja je za svakog isti - Izvor.
Gledano po učenu raznih duhovnih učenja svi mi prolazimo kroz proces mnogih života i karme - i iako tu postoje određene razlike u detaljima, moj dojam je da na kraju nitko unutar tog učenja ne može izbjeći oslobođenje - pod uvjetom da mu se da dovoljno dugo vremenena - a duša ima svo vrijeme koje joj je potrebno - pogotovo ako je točno da postoji samo Sadašnji trenutak.
Molitva, kontemplacija o Bogu i duhovnosti, meditacija i slično je tek jedan aspekt duhovnosti. Iako mi se dosta često dogodi da promišljam i o Bogu i duhovnosti, pa da i mi se to ne događa i da apsolutno ništa ne provodim oko toga, i dalje bih provodio duhovnu praksu.
Kao što ju provodite i vi samom činjenicom da ste živi.
Post je objavljen 20.11.2007. u 09:40 sati.