Jedan poslovni klijent mi je poklonio privjesak slona. Izgledao mi je odprve nekako čudno produhovljeno i duhovno zabrijano, pa se poklonu nisam iznenadila. Poklonio mi ga je uz tople riječi da bih trebala nositi privjesak u slučaju da želim privući pažnju suprotnog spola. Dio mene vjeruje u placebo efekt (ako to znači to, zapravo), jerbo se volim igrati, a dio mene mi kaže da u našem praktičnom svijetu takvo što ne prolazi kao realno. Ipak sam ga metnula na sebe. Ne vidi se ispod majice, al' ga ne skidam. Efekt je upravo nevjerojatan. Gledaju me svakojaki muškarci. Ima tu malih i velikih, debelih i mršavih, ćelavih i kosmatih, starih, mladih, pa nekih muškaraca koje sam smatrala starim poznanicima i prijateljima, ma svakakvih,…joj…joj…ali ne i onaj pravi! Zapravo, još ga nisam pošteno srela, samo sam ga vidjela (i on mene) s udaljenosti od 10tak metara. U gužvi. Ipak sam ugledala njegove nestandardne feromonske esencije, skoro opipljive, koje poput svjetlucave bjeličaste izmaglice obavijaju moje krhko žensko biće. Poznajem ga već godinama, a maštam o njemu uvijek. U meni izaziva upravo ono što ne želim biti, a sve mi je jasnija činjenica da sam upravo i zaista takva – zaljubljiva, raspoloživa, prijemčljiva, prepuštajuća, očekivajuća, romantična, plaha, …žena, …žena…
Ipak, bilo je trenutaka kad bih u sebi 'zaurlala': K vragu! Što to ne ide malo brže?!!
Njegova superiornost je toliko opčinjujuća i velika da nisam u stanju ništa pokrenuti. Stojim mirno, naoko nezainteresirano i cool, a u meni tutnji oganj glasova svih mojih ženskih predaka koji se jednoglasno slažu s time da je to taj, upravo taj!
On je rizik, borba, seks, tajna, dominacija, magnet, intuicija, bezobzirnost, strast, događaj, doživljaj, surovost, lucidnost, instinkt, magija, ukratko…đavao! Zbog njega nitko drugi nije zanimljiv, a kamoli upečatljiv.
Nedavno sam u Puli (čak sam tamo trebala otputovati da bih spoznala) zgrabila nekakvu naoko trash knjigu. Otvorila sam je lijepo po sredini i naišla na, otprilike, ovo:…ljubav se ne dešava u 8 dana,…prava ljubav se susreće godinama, njeguje se kroz poglede, nevine i slučajne dodire, kroz preispitivanja, kroz promišljanja, kroz uočavanja i zaključivanja…
Od tada imam novu igru i preporučam je svima. Otvorite bilo kakvu knjigu na nekoj slučajnoj stranici i razmišljajte o tome što pročitate i da li vas to momentalno obilježava i nudi moguć odgovor.
Oh, tako sam bojažljiva i inertna…
Uživam maštajući o njemu. U mojim maštarijama on je ono što vjerojatno nije i ono što me ne može razočarati kao što bi me u zbilji mogla njegova 'običnost' razočarati.
Jao nama sanjarima…hodamo 10 cm od poda…(nekad i više)…
Post je objavljen 09.11.2007. u 15:05 sati.