"- Ubili su nam dakle Ferdinanda! – reče dvorkinja gospodinu Švejku koji je prije nekoliko godina bio otpušten iz vojske pošto ga je vojna liječnička komisija definitivno proglasila slaboumnim, pa se prehranjivao trgujući psima, ružnim, nečistokrvnim nemanima kojima je krivotvorio rodoslovlje.
Osim toga, bolovao je od reumatizma i baš je mazao koljena opodeldokom.
- Kojega Ferdinanda, gospođo Muellerova? – upita Švejk ne prestajući s masažom koljena – ja poznajem dva Ferdinanda. Jednoga koji je sluga kod drogeriste Pruše, pa mu je jednom u zabuni ispio bocu nekakve tinkture za kosu, a poznajem još i Ferdinanda Kokošku koji sakuplja pasje izmetine. Obojice nije nikakva šteta."
Igrom slučaja, i ja poznajem dvojicu vojnih svećenika. Prvi je feldkurat Otto Kac kojemu je spomenuti Švejk bio ordonans. Kac, pijanac i non plus ultra baraba, naposljetku je Švejka zakartao izgubivši va banque igru karata s natporučnikom Lukašem. Više o Kacu možete saznati od Hašeka, ima čudo materijala u knjizi, skoro da ne povjeruješ.
Drugi je domaći čovjek, junak naših dana, vojni ordinarij Juraj Jezerinac. Ne znam ima li monsinjor Jezerinac posilnog. Ako da, od srca bih želio da i taj posilni službu nastavi kod nekog dobrog, ovodobnog Lukaša. Da ga taj tješi i brine o njemu i savjetuje za koga da glasuje.
Post je objavljen 06.11.2007. u 23:55 sati.