Sećam se da mi je ova izreka, prije možda malo više od dve godine, bila moto kojem sam težila. U to vreme sam počela s konstantnim “filozofiranjem”, tj. razmišljanjem o životu i iskazivanjem svojih misli. Bila je tu i još jedna, vrlo slična, Imperare sibi maxium imperium est (vladati nad sobom najveća je vlast), koja je stajala tik uz ovu kao jedan od moto-a mog života. Uvek sam pokušavala imati potpunu kontrolu nad sobom, svojim mislima i delima. Tek kad sam počela težiti ka drugim stvarima u životu počela sam da i uspevam u toj kontroli.
Um je moćno oružje, možda i najmoćnije. Nema toga što ne možete uraditi kada imate dobre ideje, volju i staložen um. Zar nije moćnije nekoga dobro spustiti nego ga fizički poraziti?! Imati kontrolu nad svojim umom je teško, jer misli je teško kontrolisati. Meni je bilo jako teško naučiti sama sebe da uvek vidim sve dobro u svemu, pa tek ono loše. Bilo mi je teško uvek tražiti dobro, i koncentrirati se na to, ali i dalje imati u vidu i ono loše. Nisam optimista, ali nisam više ni pesimista. Očekujem i jedno i drugo; dobro i loše dolazi u paketu.
Um je sedište percepcije onoga što vidimo, čujemo i osećamo. Bez njega ne bismo bili u stanju videti sve ljepote sveta, uživati u umetnosti, prepoznavati ugodno i razlikovati ga od neugodnog.. i sl. Vrlo je važno šta mislite o svemu što vas okružuje i vaš odnos prema svemu, kao i način ponašanja koji odaberete za sebe.
Post je objavljen 16.10.2007. u 22:58 sati.