Ja zivim po svom,i ako gresim te greske su samo moje. Svaki dan slusam sta bi trebalo da radim,a ne radim i sta ne trebam a radim…Oduvek sam se osecala kao cudak,kao neko ko nigde ne pripada,i koga niko ne razume. Ali najpromasenije sam se osecala kada sam radila ono sto drugi od mene ocekuju,i zivela po tudjim vrednostima.
Ako je neko zaljubljen u mene,a ja ne osecam nista znaci da moram s njim hodati? Gde sam tu onda ja? Mozda sam “egocentricna”(citiram mamu) “perverzno dovoljna sama sebi”(citiram najboljeg druga) ili “emotivni bogalj” (ne secam se ko mi je to rekao) ali vise volim biti sama nego trositi vreme na besmislenu vezu u kojoj se ne vidim na duge staze.
Ne volim laz. Ne volim kad me lazu i ne volim davati obecanja koja ne mogu ispuniti.
Radije bi cula najgoru istinu nego najlepsu laz,jer znam se s time nositi. Ne volim slusati suplje muske price o tome kako sam lepa , kako bi me zenili vodili na vecere i ko zna sta jos. Kao da oni mene vide…mogu videti samo povrsinu tek vrh ledenog brega jer dalje nemaju pristupa.
Ljudi s kojima pijem kafu misle da me poznaju,ne znajuci da ja sutim kad imam reci ono sto oni nisu sposobni cuti. Bolje je tako. Ne plasim se vise neprihvacenosti,to je bilo nekada . Sad im jednostavno ne pruzam sansu da me mrze i osudjuju. Pogotovo oni koji nisu ocistili ispred svog praga.
Ako je Bog dao ljudima savest i rekao “budite savrseni” Djavo nam je dao slobodnu volju i rekao “radite sta hocete” …
Post je objavljen 20.10.2007. u 19:31 sati.