Marketing
aloha
šta da napišem, pa ono život mi je krenuo jednim tokom i zasad je sve dosta dobro, nije da sam jako sretna ali pokušavam na sve gledati pozitivno,......hm...pa... uključila sam se u novo društvo gdje sam dobro prihvaćena i kako su mi od prvog dana rekli:_ uvijek dobrodošla, promjenila sam mjesta izlazaka da ne bude uvijek monotono, upoznala nekoliko novih ljudi koji su sasvim ok.....a uskoro će moj rođendan, za tri tjedna, ispit iz vožnje, -jedva čekam da položim, pa da mogu ić kamo god moje srce zaželi..................staru nekad dragu frendicu viđam samo u školi, više niti ne pričamo, pozdravimo se na busu za u školu i to je to, ko da se nikad nismo ni poznavale....žalosno je to ali ja za nju neću više ni prstom mrdnuti, previše me je bolilo to razočarenje u nju...............da naučila sam jednu jako bitnu stvar: "prvo gledaj na sebe,pa tek onda misli na ostale", i da u nekim je slučajevima "bolje biti sam nego slabo kumpanjan".........
...a vidila sad da kad god se vežem uz neku osobu to loše završi, budem dobra i predobra prema njoj, dam sve od sebe da svima pomognem,i onda te odjebu kad im više nisi potreban,.........voljela bih imat neku osobu uz mene koja će me razumijet, slušat,bit moje rame za plakanje, i koja će stavit ruku u vatru za mene ako treba.....jer bi ja to za svakog do koga mi je stalo napravila, a i više.........ali čemu se nadat takvoj osobi, kad takve za mene ne postoji..........
.....radije sve kažem mom jastuku i zidovima u sobi jer oni me najbolje razumiju,samo šta neznaju pričat kako bi me utiješili....i ovdje se volim svako toliko raspisat i ostavit svoje misli i osjećaje, bar si olakšam na neki način...
.....sad znam šta mi je stara uvijek pričala da ću doć u srednju, i da ću tamo negdje treći, četvrti razred vidjeti tko mi je zapravo pravi prijatelj, a tko me je vukao svo vrijeme za nos.............evo baš se tako meni i dogodilo, bila je u pravu....
....upoznala sam jednog dečka prošli vikend,ok je, ono zabrijali smo, i ovaj vikend isto, bilo mi je lijepo, a opet neću ništa više snjim, nebih mogla,nešto me koči, a i živimo daleko jedan od drugog, a i znam da ljubav na daljinu kod mene ne uspijeva(iskustvo od prije 4 godine), a i svi ti dečki jaaaako su neozbiljni, nemaju osjećaja ko mi "krhke" djevojke...
..i tako da sad samo pokušavam uživati, cugati za vikend do poda, družiti se s osobama koje me znaju cijeniti....itd...
iiii...čim navršim 18. tetovirat ću si znak škorpiona na leđa,jedva čekam,želim to učiniti već nekoliko godina,a sad to slobodno mogu i učiniti.....
.....
Želim si bar malo uljepšati život pa koliko god on okrutan bio.....i želim biti optimistična, znam da će me već sutra nešto baciti u bed i depru,i opet će biti neki bezvezan i tužan post -al tako je, ali danas mi je lijepo, sutra može biti još ljepše, a opet sve se može pretvoriti u pakao................nikad neznamo šta nam sutrašnji dan donosi....a opet:
"S BUDUĆNOŠĆU SE SUOČAVAMO POMOĆU SVOJE PROŠLOSTI"
Post je objavljen 15.10.2007. u 21:37 sati.