Marketing
Želim ići od vas, okolo svuda je tama, a ja sam lijepa i mlada... želim ići od vas...
Trenutačno je ovako:
A želim da bude ovako:
(I WANNA BE THE ONE WALKING IN THE SUN...)
Joj, tako je sve dosadno, predvidivo, nepromjenjivo... Bljak... Malo smijeha nam svima ponekad dobro dođe, i baš sam se ismijala danas dok je moja Imenjakinja ozbiljno sidila, a papirnati avion joj se klatio u kosi... to je malo ubrzalo one beskrajne sate hrvatskog...
Pomaže i malo mašte ("sve što možete zamisliti je stvarno"); hodajući po gradu volim puno toga zamišljati, onako avanturistički, da je sve oko mene drugačije, da sam ja glavni lik u nekom romanu - ambiciozna i sposobna mlada žena, koja padove prihvaća sa osmjehom na licu, a uspone sama izaziva... Život je lijep, lol...
I, ne znam, divim se mojem Hyundaiu, pomaže mi puno... i tako mi fale neki ljudi, iako su skoro svakog dana pokraj mene - puno su se promijenili, nema u njima više ničega što sam nekada volila ("you love me, but you don't know who I am")... ili se možda to ja minjan pa tražin nešto novo...
I poručujen Leni da učini ono što je najbolje za nju, ja sam pokraj tebe, malena. (daj mi dio svoje hrabrosti)
Bridget, tebi veliko HVALA. Budim se i idem dalje sada zbog tebe.
Tibby, volim te, žao mi je što neman više vrimena da ti sve priznam, bila sam neiskrena...
I Mayi, za jednu od boljih noći u životu.
Moram vam reći: DUKATINO razara!!! Pravi voćni muuuužitak...
I eto, tri dana bez nastave, tribala bi uživat, ali mi je zapravo svejedno... I opet san se zalipila za krivoga, bravo ja. Ali ima i jedna dobra vijest: matematika je možda pozitivna, i to iz prve.
Ma, vidi se i iz priloženog da neman baš previše elana za pisanje, a tako je i s ostalim stvarima. Možda je to samo PMS, a možda i nije... Bilo kako bilo, kada sidnem i razmislim (a ja to tako rijetko radim, fala Bogu), sve se ogoli, dođe do kosti i uvik istog mista - odakle se i pokrenilo... čemu onda djelovati???
nećeš ići od nas.... 
Post je objavljen 05.10.2007. u 20:01 sati.