Marketing
Na more na more na more
A u trajektnoj luci kaos...gužva, temperatura zraka 40, temperatura asfalta tko zna koliko i još k svemu tome trajekt vam je pobjegao pred nosom...za sat vremena ide drugi. Stali ste u kolonu i sigurno upadate na trajekt, ali treba preživjeti ovu temperaturu.
Pas dahće i sakriva se u hlad ispod automobila...tu mu je malo bolje. Brzo kupujete hladnu vodu u obližnjem malom dućanu...stavljate vodu u posudicu kraj psa, tako da može piti kad got ga žega na to natjera. Malo polijevate vodom pseću glavicu, ali ne zalijevate čitavog psa. Politi čitavog psa vodom značilo bi mu samo trenutno olakšanje...čim bi se ta voda osušila na psu bi ostala slijepljena dlaka i prirodni mehanizam hlađenja (zrak između slojeva dlake) bio bi onesposobljen. Pas malo leži u hladu i umjereno i pravilno diše, dakle situacija je pod kontrolom. No nakon pola sata pas počinje zadihano disati od vrućine, pije malo po malo vode i sve zadihanije diše. Srećom petnaest je minuta do polaska trajekta i ulazite u automobil, psa smještate ispred suvozačkog sjedala i palite spasonosnu klimu. Možda i nije baš najbolje da hladan zrak puše prema psu, ali lagano puhanje klime valjda neće naškoditi. Nakon par minuta pas vas zahvalno pogleda i sklupča se na podu...više ne dahće i malo se rashladio. Bit će lakše na brodu.
Ukrcali ste se i pas zbunjen i malo prestrašen silnom bukom vozila i brodskih motora, zvjera okolo...žurite izaći na palubu iz utrobe trajekta, ali pas se nećka oko strmih brodskih stepenica...pa zakorači šapom pa se vrati nazad pa krene pa napravi krug oko vas pa krene 
...ipak ne kraju ohrabren vašim pozivima da krene pas se sjuri uz strme stepenice 
. Eto nas na palubi...eeeee sad treba onjuškati sve oko sebe i javiti se svim ljudima. Srećom ljudi idu na godišnji odmor i opušteni su pa im pas ne smeta, zapravo veseli ih gledati to malo ludo zbunjeno i druželjubivo štene 
...ipak, vi imate spremnu brnjicu ukoliko netko od vas zatraži da ju stavite psu uz to što je pas stalno na povodniku, nije da psu treba brnjica, ali propisi su propisi. Trajekt kreće, kretanjem broda u lice vam dolazi lagani morski vjetrić, pas je legao i zadrijemao od silnog uzbuđenja i sada u miru možete uživati u pogledu na more, otoke i hridi kraj kojih prolazite na vašem putu. Srećom vožnja nije previše duga i vaš je mali pas obavio fiziološke potrebe prije ukrcaja na trajekt pa nećete imati problema sa nuždom. No i za to ste spremni, vrećice za kakicu i hrpa papirnatih kuhinjskih ručnika pomoći će da riješite i tu situaciju ako bude potrebe.
Pas je odspavao čitavu vožnju brodom i bilo ga je pravo zadovoljstvo gledati kako uživa u svježem morskom vjetriću...evo nas pristajemo...juriš u auto...eeeee, al treba se sada spustiti niz one strme stepenice...pas niti da bi...iza vas se stvara kolona ljudi koji se smiju malom ludom psu kojeg je strah strmine. Nema druge nego dvadeset i pet kila pasetine podići u ruke i kao pravi cirkuski akrobata pokušati se spustiti niz stepenice dok vas pseto sretno liže po licu...nekako uspijevate i auto je blizu...uh, konačno na vašem odredištu...još koja minuta vožnje i stižete do apartmana. Jedva čekate sjesti i odmoriti, a najviše od svega jedva čekate pustiti psa sa povodnika...ipak je mali dobri pas super odlično i mirno izdržao ovaj put, a stalno je morao biti na povodniku...bit će i pas jedva čeka da se malo istrći .
Post je objavljen 01.10.2007. u 08:15 sati.