Ovaj je dan
kao otkinut list,
samo tišina
i zrak i ti
on je zarobljen
u velikoj krletki sunca
koju si nosio kroz ulice,
ovaj je dan uhvaćen u mrežu tvog lica
i ne može izići iz tebe,
i ne može se otkotrljati
poput lopte natrag do mojih nogu,
on je ptica,
koja ne diše,
koja se ne čuje,
njega naprosto nema.
Ovaj sam dan izgubila
kao što se gube ključevi,
kao što se topi snijeg,
ili zaboravljaju prijatelji,
i ja se više ne sjećam
njegova okusa,
njegove obline,
ti si iz njega sve izbacio,
sasvim si ga očistio,
ispraznio i prozračio,
taj dan
zbog toga lagan,
preletio je poput balona
nekamo izvan mene,
da bi postao oblak ili kap kiše,
taj dan,
bez mirisa, trajanja i boje
potpuno se osamostalio
i ostavio je za sobom
samo tebe.
(Irena Vrkljan)
Ljubim...
Post je objavljen 27.09.2007. u 16:14 sati.