Evo, prošlo je već nekoliko dana otkako sam saznala za taj jesenski bal. I «ponosno» objavljujem kako još nisam naučila plesati. Što se još dogodilo u međuvremenu? Bella se zbližila sa Neilom, Jon skuplja snagu pozvati Geenu na bal...
«I koga ćeš pozvati na bal?» pitala sam Jona to užasno pitanje, kada smo šetali vani kod perivoja.
«A neznam...» pogledao me krajičkom oka kad je vidio da ga znatiželjno gledam, «na koga ciljaš?»
«Pa ništa......»
Pogledao me pogledom ispljuni to.
«Ok, ok. Možda.... Geenu?» zažmirila sam dok sam to govorila, bojeći se njegove reakcije.
«Joj, daj.» odgovrio je.
«I?»
«Ne, neću pozvati Geenu na bal.»
«Čuj, jel' si ti zaljubljen u nju?» bila sam izravna.
«Nee. Mislim, no, sviđala mi se neko kratko vrijeme, al to je bilo davno. Pozvao bih je možda na bal jer se poznajemo ili ako nema partnera. Ali mislim da neću. Partner nije obavezan, zar ne?»
Toliko sam željela to partner nije obavezan, no ako to znači smanjenu mogućnost toga da Jon pozove Geenu na bal... A kvragu!
«Da, partner nije obavezan.» procijedila sam.
«A ti? S kim ti ideš?» upitao me.
«Ni sa kim!» ispalila sam.
Oboje smo prasnuli u smijeh.
***
Došla sam u Drušvenu prostoriju Gryffindora. Tamo su sjedili Tara, Bella i Michael.
«I, Michael, s kim ideš na bal?» upitala sam ga i zavalila se na naslonjač.
«Ah, neznam još. Nemam curu, pa ništa od toga. Možda sa Dominique!» veselo je izjavio.
Tara se zagrcnula, a ja i Bella zaurlale smo «Molim?!»
«Ha, ha! Pa šalim se.» smijao se.
Eto zato je Michael simpa. Obožava se zafrkavati. Eto zato je Tarin frend. Iako je napočetku nešto mutila da joj se sviđa, sada joj je to nebulozno. Strahovito ju ta tema nervira.
«E Michael!» dovikivao je Rick i ubrzo se pridružio Michaelu, zajedno sa Georgeom. Georgova prisutnost me uopće nije uznemiravala. Da, istina, zaljubljena sam u njega, ali mi je bitnije to da mogu s njim razgovarati kao sa frendom.
Oh, opet su počeli sa balom.
«Ja idem sa Neilom!» izjavila je Bella sa vragolastim smiješkom.
???
«Ha?» bila je moja i Tarina reakcija. Napale smo je odmah sa pitanjima kad? kako? što?
«Pa već duže vrijeme razgovaramo u knjižnici, on želi da se nađemo. Zato me toliko puta nije bilo u spavaonici, jer sam razgovarala s njim. Napočetku je sve to bilo prijateljski. A jučer mi je rekao da osim što sam dobra prijateljica, bila bih izvrsna pratilja na plesu. I dao mi je... pusu!» govorila je tiho da samo ja i Tara čujemo, ali to je bilo dovoljno za neke.
Rick je izgledao kao da je skamenjen. Mislila sam da će mu čaša s medovinom, puknuti u ruci kako ju je čvrsto držao.
«Opa, Bella! Čak će i pametni ravenclawci za tobom izgubiti pamet!» izjavio je Michael.
Rick je čudno disao, bio je namršteni, a George mu je nešto šaptao. Nešto tipa «daj, Rick!»
***
Bila je večer, ali mrak se još nije spustio. Tek toliko. Otišla sam do perivoja i tamo je bio George.
«Ej, George!» zvala sam ga.
«O Ramona! Dugo se nismo vidjeli.»
Vidjeli smo se prije 20 minuta.
«Haha!» odgovorila sam.
«Nisi se izjasnila koga ćeš pozvati na bal. Zar možda mene?» cerekao se.
Skoro sam viknula otkud ti znaš da mi se sviđaš, onda sam se sjetila da se šali.
«Ne, neću. Nešto te trebam pitati.»
«Ispali!»
Nisam mogla suzdržati smijeh, dok sam vidjela njegovo nacereno lice.
«Daj, ozbiljno je.»
«Ja sam smrtno ozbiljan.» ovo je rekao tako ozbiljno bez trunke smijeha.
«Jesi ti nešto pio?»
«Osim malo medovine...ne, nisam.»
«Ovoga... jeli Rick zaljubljen u Bellu?» danas sam nešto posebno izravna.
Pogledao me pogledom to se tebe ne tiče. Ups!
«Otkud ti to?» pocrvenio je. Kako bi May rekla dobrodošao u klub crvenih papričica!
«Pa ovoga, dok je Bella rekla ono za Neila, a i...»
«Čovjek ima svojih nekih problema!» glas mu je postao oštriji.
«Ok, ok.» izjavila sam. Glas mi je bio poprilično melankoličan.
«Gle, oprosti što sam se maloprije zaderao....» primijetio je način na koji sam mu odgovorila.
«Ne, nije to.» prekinula sam ga. I zbilja, nije bilo to. Neznam zašto, sjetila sam se kako su me na drugoj godini, neki slytherini na hodniku maltretirali i rugali mi se zbog nečeg. I sjtila sam se još nekih ružnih stvari. Zašto zaboga sada?!
«Ramona, makni se!» George je viknuo i srušio me pod.
«Pa što je...» govorila sam.
«Expecto patronum!» iz svjetla se oblikovao vuk, koji je otjerao...
«Dementor?!» vrisnula sam.
«Da, bježi!»
«E-Expecto patronum!» svjetlost iz mog štapića stvorila je vidru koja je otjerala drugog dementora.
Ali treći je ostao. Doklizio je do Georgea i počeo isisavati iz njega radost, sve lijepe uspomene....
«Expec......» zelena svjetlost koja je došla iz lijeve strane oborila me s nogu. Nisam stigla dovršiti čaroliju. Morala sam naći štapić! Brže sam puzala do njega, ali...
«Expecto patronum!» svijetleća pantera otjerala je dementora koji je bio nad Georgeom. Otjerao ga je profesor OOMS-a. Ubrzo je dojurio i ravnatelj i bolničarka koja je dotrčala do Georgea.
«Jesi dobro?» upitala sjedeći na podu do njega. Tek sam sada shvatila da mi se suze slijevaju niz obraz.
«Ma, nikad bolje. Bravo!»
Bravo... Pa zar sam ga trebala ostaviti?
Bolničarka je podigla na noge Georgea i krenuli su unutra.
Kako sam dizala sa poda, pogledala sam na lijevo, u onom smjeru iz kojeg je došla zelena svjetlost koja me oborila na pod.
Smrzla sam se. Iza obližnjeg drveta uočila sam obris koji je oslikavao biće srednje visine sa kapuljačom. U mraku te kapuljače sjajila su se dva žuta oka. Biće je ubrzo nakon toga nestalo u mraku.
«Gospođice Cavalier, jeste li dobro? S obzirom na to koliko možete biti?» upitao me profesor kad sam se digla.
«Da, jesam... S obzirom na to koliko mogu biti.» odgovorila sam, gledajući u onaj mrak koji je sakrio ona dva oka, koja sam maloprije promatrala, koja su me maloprije promatrala.
Post je objavljen 17.09.2007. u 11:47 sati.