Marketing
Materijalizam
Eh evo mene opet, moram valjda nadoknadit ono vrijeme ne pisanja postova pa sad pišem svaki dan... neznam... no dobro...
Pišem sada jer mi je dosadno, neznam što da radim.
S mamom sam se posvađala, muka mi je od toga, neda mi se sad pisat o razlogu jer me previše boli. No ni nije bitno za vas koji me neznate...
U zadnjih nekoliko dana, računajući i one provedene u bolnici, razmišljala sam da li sam ja materijalista i što je zapravo to.
I shvatila sam da su to zapravo one osobe koje traže samo nečiju korist, skupe poklone, bogate dečke i krizmene kumove kako bi dobili što više poklona, novaca ili štati ja znam čega.... To su za mene bolesni ljudi jer definitivno ne cijene nematerijalne stvari, a opet itekako dobre darove, kao što su ljubav, sreća, pažnja, pa čak i sam poljubac...
Jednom prilikom, dok smo tako pričale, mama mi je napomenula da neka ne postanem materijalista. Za mene inače ljudi, poznanici i prijatelji govore da sam dobra osoba, pa mi je bilo i teško za povjerovat da bi ja mogla postat materijalista.
Od tada ja o tome razmišljam, i razmišljam... I došla sam do zaključka!
Aha... Znam da nisam materijalista jer sam oduvijek više htjela nečiju pažnju nego njegove stvari, novac, niti neću biti materijalista jer se za sve oduvijek ja želim sama potrudit, nikad nisam voljela dobit sve na pladnju (ok, možda samo doručak u krevet 
)...
No priznajem, volim poklone, sitnice koje označavaju poseban dan. Netreba to biti nešto skupo, dovoljan je samo mali medo za npr. rođendan, godišnjicu itd... Volim te male znakove pažnje primati isto tako kao što ih volim drugima davat.
Nikad nisam htjela neki poklon da bi se drugima hvalila što sam dobila, već zato da mi obilježi taj poseban dan,da kad vidim to nešto da me sjeti na njega...
Eto, osjetila sam potrebu za ovom temom, neznam zašto...
Post je objavljen 16.09.2007. u 12:54 sati.