Ponekad ne vidimo gde je kraj......ili naprosto ne zelimo videti.
Eto tako je meni sad.
Gde je kraj boli i tuzi?
Nalazim se u fazi gde ne vidim resenje a sigurna sam da se neke stvari resavaju same od sebe.
Uvek sam bila nasmejana i dobro raspolozena. Uglavnom su svi oko mene trazili savet i da ih slusam dok mi pricaju svoje probleme....a sad...evo mene u toj fazi....
Trazim da budem slusana dok se zalim i trazim savete na sve strane.Ko da mi pomogne.....kazu da prvo sam sebi moras pomoci i nesto uciniti a onda ocekivati od drugih.
Odbrana magistarskog jos nije bila, to se zakompliciralo.
Veza sa malim nije uspela.
Nisam otisla na more.
Pocela sam ziveti u novom stanu sa prijateljicom.
Resenja postoje...treba resavati jedno po jedno.
Emocije me ubijaju,placem danima i nocima....ugrozila sam svoje zdravlje.Ne jedem,ne pijem tekucine....Ko je ili sta je vredno mog zdravlja? Nista nije bitnije od toga.
Voleti je izgubilo smisao....znam da ce mnogu reci, procice opet ces voleti i bit zaljubljena. Nisam verovala da veza i prekid tako mogu utecati na nekog. Na mene, jaku i stabilnu osobu. Da me sad samo vidite....
Izgubila sam na tezini...sta da kazem....u jednom momentu sam imala 43kg...kao neko dete. Trudim se popraviti svoje fizicko a i psihicko zdravlje. Danas sam se pri put nasmejala, nakon tri nedelje plakanja. I taman kad sam pomislila da se dan zavrsio bez suza...eto njih....plakala sam opet satima. Konektovala sam se i sad kukam i Vama se zalim.
Toliko ruznih reci je bilo izgovoreno da sam u jednom momentu pomislila sta sam lose uradila da to zasluzim?Gde sam pogresila?
Treba gledati napred od pitanja bez odgovora nema nicega.
Ako zivimo zarobljeni u proslosti, gde spada i jucerasnji dan , nemamo nista. Treba misliti o novom jutru i novom danu koji dolazi.
Sve ovo znam i ja i svi vi ali ljudska priroda i psiha je nesto drugo.
Preporucila bi Vam da procitate knjigu od Spenser Dzonsona Ko je maznuo moj sir....knjiga je odlicna.
Post je objavljen 28.08.2007. u 23:48 sati.