Evo napokon i mene sa novim postom. Cijelo vrijeme mislim kako su praznici bili užas ali zapravo sam uživala. To sam shvatila dok sam bila na Šolti sa Niki. Iako nam je bilo zabavno tu sam istu zabavu mogla usporediti sa svakim normalnim danom na Hvaru sa svojom ekipom. Pa očito nisam znala što imam dok to nisam izgubila( na sreću samo na par dana, inače bi poludila). Ali zasad ću vam opisat šta je bilo na Šolti. Za početak kad sam ušla u trajekt za Split tamo je bila osoba koju mrzim. Rekla bi mi Hotaru da «mrziti» nije prava riječ, ali za ovaj slučaj je! Uputili smo par ubilačkih pogleda i ja sam se zadubila u svog Harry Pottera tako da je brzo prošlo. Niki me je trebala sačekat ne trajektu ali naravno kad se treba nać samnom uvik zakasni tako da sam bila spremna na to. Ukrcali smo se na trajekt za Šoltu( Niki je ponila svoju biku za mene). Kad smo prošli 11km iz Rogača do Maslinice i dobro ispuhali išli smo na kupanje. Odakle nam snaga ne znam. Vratile smo se doma. Išle na pizzu, bile na penjanje po brdima( di sam uvatila laganu sunčanicu). Blizu našeg cilja smo našli neku špilju i to je bilo baza istraživat. Cilj našeg puta je bio Vipov toranj tako da je gore bilo izobilje signala i moja prilika da se svima javim. Ekipa me oraspoložila iako je mene držao cijelo vrijeme neki čudan osjećaj kao da nešto nije u redu. Nakon šta smo se spuštali niz šikaru(mojom zaslugom) nekako smo se vratile žive. Ok glava mi je pucala a Niki je planirala plivanje oko 2 otočića koje je bilo jaaaako primamljivo. Ali sutradan sam bila užas, niškorist, sve šta sam radila je visila. Niki sorry about that ali imala sam osjećaj da će mi se glava raspuknit napola. Tako da smo upale u depresiju kao da se odjednom stvorilo cijelo jato dementora. Ja sam nastavila sa čitanjem Harry Pottera. Niki je gledala moje slike. Uglavnom posli smo išle vani i napričale se . . . a sutradan je bio dan polaska. Nekako mi je laknulo jer nisam više mogla gledat kako je mučim sa svojim stručnim glumljenjem krpe. Napokon kad sam vidila svoju ekipu bilo mi je bolje. Twins-i su unijeli u moj život dnevnu dozu yaoi i hentai stvari i ponovno cerekanje. Zasora je sa svojim bazama napravila zapravo svaki razgovor smiješan. Hotaru je mlatila mene i Raven dok smo se prepirale oko 1 stare baze. Sayura bi uvijek prošla nekažnjeno . . . Jedan običan dan ali jednostavno mi ne možete vjerovati da mi je zapravo toliko zabavno i kako se osjećam potpunom dok sam sa njima. Žao mi je što Niki i Kiki još nisu bili s nama. A za Kikija mi je toliko drago što sam ga upoznala da također ne mogu opisati. On mi dođe kao onaj glasić u glavi koji me uvijek izvlači na pravi put i pomaže mi da odlučim nešto. Dok sam sa njima znam da će mi svaki dan ostati nezaboravan i zato se nadam da će to tako biti do kraja mog života. I sad neka netko pokuša reć da nije zabavno! Nema boljeg!
Post je objavljen 17.08.2007. u 20:07 sati.