Sljedeći tradiciju i običaje kraja svoga i ja njegujem netrpeljivost ka istočnoj brači, Slovenci me strašno iritiraju i ne podnosim ih, ali..... Talijane mrzim. I gotovo. Kad vidim onu talijansku registraciju obuzme me takav jal da bi najradije sebe ubio. Zato što nisam njih polomio.
Neki dan vozim auto. I stojim u koloni. Nakon što se nakon 35 minuta pomaknuh cijelih 15 metara i dođem do semafora (ispred Radeljevića), dva talijanska auta dođu onom slobodnom trakom što vodi u Lapad i jednostavno se ispred mene - ubace. Ja ih pustio nisam, nego sam vozio, ali oni ne jebu. Samo uletili i amen. Ja poptuno lud. Prva reakcija mi bješe ta da sam ispod sica izvuko onu metalnu cijev (kolega Zorbas se čudi i ne vjeruje da svaki iole oprezni šofer ima uz sebe nešto za situaciju stani-pani). Bio bi ih ubio. Bi ozbiljno. Otvorih prozor i krivih se: "stani, majku ti jebem, stani!". Nisu stali.
Iako nisam hajdukovac (nisam ni dinamovac), ali sam pasionirani obožavatelj sporta, sinoć gleda h utakmicu Hajduk - Sampdoriu. Ne pravdam Hajduk, sami su krivi. Ali..... Ono valjanje i simuliranje..... Možda ja nisam normalan, možda sam homofob, ili anti-talijan, ali... Jednostavno ih ne podnosim. I, ako čujete da je netko osakatio talijana u Dubrovniku, znat će te da Milat mora sutkinji objašnjavat kako ga je neki mali, crni i halavi talijan podjebavo svojom prepotentnošću i da je cigla u čelo bilo jedino riješenje za tog gada. Možda me sutkinja i razumije. Pa me oslobodi, te zajedno pođemo do grada zapalit kakvu pizzeriu usput pjevajući: "Italia, Italia, muko moja jedina, Italia, Italia, jebo ti ja majku...
Post je objavljen 17.08.2007. u 14:34 sati.