Prikrada mi se neka misao,
Stvara pomutnju u meni,
Ruši barijere
Prilagođenog vremena.
Shvatila sam tada
Da sam bez tebe poput
Putnika koji korača
Nekim pustim tlom,
Poput zvijezde čijem
Se sjaju ne divi nitko.
U mene ulijevaš sreću,
Razbuđuješ moja čula,
Daješ se s dozom obrane,
Prešutno reagiraš,
Ponekad mi se čini
Da si stijena,
A ja val,
Val koji se svakog dana
Razbija o tu stijenu i
Pretvara se u kapljice
I svaka od njih te dotiče,
Pogodi te,
Nježno,
Ni ne slutiš
Da sam tu,
Da sam uz tebe,
I onda kada noću zaspeš sam
I ja zaspem sama,
Daleko od tebe,
Od tvog mirisa i
Daha,
A osjetim te….
Post je objavljen 16.08.2007. u 13:21 sati.