Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/komahehe

Marketing

Alkohol, Jebena & ekipa

dada... jos se, kao da je bio dan danas sican naseh proslogodisnjih izlazaka...
sve se vrtilo oko alkohola, jebene i ekipe. svi znaju sto znaci svaka rijec iz navedenog... pretpostavljam...

sicam se da smo se svi trudili skompati sa sto vise ljudi...i srediti si neku ekipu uvijek. tad, u to vrijeme svi smo bili jedna velika ekipa puna manjih podekipica, ako shvacate. nas 4 frendice, druzilo se sa jos jednom ekipicom, koju smo nazvali vesela druzina, onda su se nama pridruzile jos neke cure, iako se ni dan danas ne sican kako.. i tako sve vise i vise ekipica stvaralo jednu veliku.
to nas vrime nije bilo briga za buducnost. svi smo ziveli u sadasnjosti i uzivali. nije nas zanimalo sto cemo kad zavrsimo skolu, sto ako ovo, sto ako ono.. to nas nije ni zanimalo.. voljeli smo eksperimentirati u vidu svega... osim droge. to nismo. i ta eksperimentiranja, danas znam, nisu bas bila pametna, al ne treba zaliti zbog onog sto smo ucinili, nego zbog onog sto nismo, tako ja dan danas zalim zasto nisan odma prestala pusiti.. nego san nastavila. sican se mog prvog duvana s njima. sidile smo u toj jebenoj, i kupile si 2 kutie silvera, crveni i plavi.. puno smo mi znali sto je to znacilo. nije nas ni bilo briga. prvi duvan bia je uzasan. vrtilo mi se u glavi, krigalo, i nisan mogla lipo stajati na nogama, a tribali smo se spustiti po nekoj strmini. samo san gledala kako cu se stuci. i tako nakon 7 duvana nisan mogla vise. bolia me drob i glava pa je druga cura popusila moja 3. to e ipak bilo malo previse za 1. put. smokin
nakon toga smo, kako smo vidli svi piju tamo, zasto nebi i mi kupile nesto malo zesce, a ne pive vise i napile se. 1. put nije bio neki bas za pamcenje... al zato nakon nekoliko puta smo se ubili... i nije da se ponosim, al nije mi ni za, jer sad znan koliko e to ocajno. pili smo neko vino, ja i jos jedna cura, koje smo "zakinili" veseloj druzini. a i ona smo ga popile ful vrzo i jedva se vratile do klupice di su bili ostali. ja san neko vrime sidila, pa legla, pa komila i komila, i komila.. ni ne sican se koliko dugo. nakon toga san rekla da moran ic pisat, pa me neko odvea pisati, no kako san ja jako pametna, pijana i slipa, ja san tila priko beema pisat,pa san se skoro ubia da me ovaj lik nije uvatia i reka da nemogu tamo. na povratku san fala bogu zalipila glavom, al ja se toga ne sican, rekli su mi. stvarno za pisati od smiha. od tad znan svoju granicu i nema teorije da ju priden!!!! no nikad ne reci dva put. i tako kao sto ja iman jednu pianu zgodu, svako od nas ih ima... party

a sad..znam da zvuci jadno... mladi se okupe i piju. zasto. nema logike. i kad sama to kazem gadi mi se. znan da san i ja bila dio toga. i znam sto smo mislili. kako je kul biti pijan. a pogotovo kad zelis upoznati nekog, onda ti nista nije na putu. tim alkoholom ubiti bjezimo od svega. cak i mladi imaju probleme. mozda su jednostavniji od starijih, no za njih su preteski. i neznaju kako se nositi s tim. koliko god se mladi cinili cvrsti i nepokolebljivi, i jaki. ubiti su sasvim suprotni. svi zude za ljubavi, i svi su oni osjecajni i mizerni. i svi su u depresiji. ljude koje ja upoznaem iz dana u dan, svi su oni isti, svi su oni odbaceni iz normalnog svijeta, i zive bez neceg sto im je nuzno. bilo to sad majcina/oceva ljubav, poblemi medu roditeljima, verbalno i psihicko zlostavljanje u skoli ili u drustvu, ili sa strane roditelja, ili nesto sasvim 10-o. prosla san nesto od toga.. i prolazila san depresiju par godina, u pocetku ju nisan ni skuzila dok nisan dosla do dublje razine. mislila san da nikad necu izac van. potpuni pesimist san poslala. smijala san se samo kad bi morala, i samo san gledala kako sama sebe unistiti. sama sebe san obeshrabrivala, unistavala psihicki i fizicki. na samoj sebi san se iskaljivala. samo zbog jedne/dvi rijeci... NIJE ME BRIGA. taj osjecaj.. da san na teret svima,i da svima smetam, ubijao me oduvijek. nisan tila smetati nikome u njihovoj sreci, al za moju srecu me nije bilo briga. ubiti nisan ni tila biti sretna. tila san uzivati u boli. neznan zasto uzivala san u njoj, na neki bolestan nacin. u to vrijeme postala san potpuno asocijalna. potpuna suprotnost onome sto san bila ranije. odrasla san vrlo brzo. nisan stigla uzivati u tim nekim godinama, i sad mi je zao.
u to vrijeme naucila san jednu stvar jako dobro. glumiti. ono najgluplje. i to mi je jednostavno ostalo. i dan danas, iako san izasla iz te depresije, i napokon iman neke planove za svoj zivot i 10000000% san sigurna da cu uspijeti u zivotu, jer se trudim... jos uvik glumim. time se najlakse oslobodim. drzim sve u sebi, al jednom eksplodiram i onda bude jos gore, ili zato sto je na krivu osobu, ili zato sto je u krivo vrijeme.
ta depresija. to je nesto sto svakog od nas prode, moramo ju proc, al na jednu stvar treba misliti uvik PRIJE ZORE JE NAJTAMNIJE. svima ce doc dan jednom, samo ga treba strpljivo cekati.


evo sve od mene za ovaj put... podjelila san nesto na tako javnom mjestu... i vjerovatno ce me biti sram al eto... mozda nekome i pomogne =) wave

Post je objavljen 14.08.2007. u 18:25 sati.