Pitah onomad Slavicu kako ću znati kada se beba pomera. Pitah, jer me svako malo neko pitao da li osećam kako se beba mrda, a ja nisam znala. Mislim, osećala sam ja nešto u stomaku, ali da li je to bila beba ili kontrakcije ili mi se, da prostite, išlo u vece, e to već nisam znala. Pa bih rekla da ne osećam. Što je dosta čudilo sve te (uglavnom žene) koji su me pitali osećam li bebu i zaključak je najčešće bio da beba nije još uvek oživela [o_0 oživela? wtf?].
Uglavnom, reče meni Slavica da ću s početka bebine pokrete osećati kao leptiriće u stomaku ili kao kad mi krče creva. Kako, molim?!? Bilo mi neprijatno da joj kažem da kad meni krče creva, to čuju i komšije, te da upadam u paniku da će bebac ogluveti zbog toga. Zapravo, ja ovoliko jedem da bebac ne bi imao problema sa sluhom :)
Kako god, nikakve leptiriće nisam osetila [to je verovatno objašnjenje za one osetljive i nežne žene, a ne za divljakuše poput mene], ali je bebac počeo da se rita. Zapravo, da se gura. I šuta. I udara. I to je mnogo smešno. I ponekad se vidi kako se mrda, jer mi se pomeri čitav stomak :D
Budući da me uglavnom udara rukama, tj. sa one strane gde mu je gaša, ja sam zaključila da se bebac boksa, te mu nadenuh radno ime Mate. Mate, kao Mate Parlov, poznati jugoslovenski bokser. I još - uglavnom je miran preko dana, ali zato noću podivlja. Mamino dete :)) Kako prođe 9 naveče, tako bebac krene da se gura i rita i udara. A meni drago, pa se smeškam. I pitam šta zapravo radi kad se toliko mrda. :)
Za kraj, par bakinih bisera:
1. Imam jednog jedinog brata i to od tetke, Veljka, zatim - tri sestre od tetke i dve tetke; štobisereklo, sve same ženskinje u porodici. Kada sam baki rekla da ću roditi dečkića, ona je sva radosna rekla "Jao, divno, sad će Veljko imati sa kim da se IGRA". Btw, Veljko ima 27 godina :D
2. Pukao mi je zub i nije moglo da se popravi, već je morala da se radi nadogradnja zuba. Što će reći, pravilo mi veštačku krunicu. Baka me pitala "Hoćeš da staviš ZLATAN ZUB?". Naravno da sam se zacenila od smeha. Sestra me zezala da to uopšte nije loša ideja, te da je to investicija u budućnost. Ono, kad bebac krene na fakultet, a ja izvadim zub i pružim mu ga uz reči "Evo, sine, mama ŠTEDELA za tvoje školovanje".
3. Baka mi se zabrinula i žalila tetki da sam - i dalje ne mogu da verujem - SMRŠALA! Priznaje doduše da malo imam taj stomak, ali sam inače kost i koža: jako sam bleda i upali su mi obrazi i stvarno sam mršava. A tetka me gleda i ne može da veruje žena šta joj baka govori. U životu nisam bila bucmastija u licu no sad. Ali, dobro, makar neko NE misli da izgledam i da sam pokretljiva poput nasukanog kita-ubice ;))
Post je objavljen 14.08.2007. u 13:15 sati.