Jedan malo stariji, ali jako dobar:
Čekam ja kod staraca ručak, odnosno buraza da dođe pa da krenemo jesti.
Vrata od haustora zatvorena.
Obično on pozvoni, a portafon samo stisne netko u stanu i on ide prema stanu.
On dolazi, gledam ga sa prozora i krećem prema portafonu.
On pozvoni, a u meni se probudi virus gluposti.
Da probudi, oživi, i to jako, pa sam odlučio dignuti slušalicu i reći: Daaaa?
Uto susjed ispred zgrade urlajući priupita drugog susjeda koji u stanu gleda kroz prozor: Imaš li ribež za zelje?
Ja to čujem kroz portafon i naravno iskreno odgovaram: Neee.
Kako sam izgovorio odgovor postalo mi je jasno da pitanje baš i nije bilo upučeno meni, al kaj sad...
Post je objavljen 12.08.2007. u 22:49 sati.