Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/domina

Marketing

Co to maš međ nogam?

Donggggg,dongggg, donggg .... pet ura je, zvoni Zdrava Marija. Munem Keka, diž se! Antiša se protegne na krevetu, zamiša nogice š menom i Ljubom i nastavi spavati. Jeba pas mater, onom ko je izmislija zvono i postavija ga u naše malo misto. Povirim kroz ponistru, a jeman ča i vidit: lipotu maloga mista. Koče uplovljavaju u porat, Žuži čeka frišku ribu za konobu, tovar zareve, kos piva pismu, pop čini đimnastiku, Desna zaliva pomidore, murtila zamiriši, jebači u valu pijedu prvu kavu. Eto me gren dreknem s ponistre. Eto me tot - odvrati Žuži, pop i jebači i remeta sa zvonika. Ovom zadnjem učinim mot rukom (režem grkljan) – mrtav si. Ma odma je priskočija konop i malo zaškripa zvonjavu. Skuvala sam kogulu kave i sišla pod murvu. Kad evo ti Joke, raznježija se čim me vidija.
- Ča je? - rečem ja.
- Muči, Dome moja, loše sam ti spava. Vručina me ubila. – on če.
- Jebate, bolje bi bilo da te Donja satrala. Vako, ni ona, ni oka sklopila očekujući pivca. Izleti Điđi bojna, još se ni otriznija od sinoć, ka ni on nije moga spavat. Počmemo se zajebavat, kad u nuki tren, otvore se širom škure, poviri Gornja ka sumanuta, Gospe moja, ka da je skrenula, (čemu ka) raščupana, počme beštimjat Joku.
- Vlaju jedan! Meni si se doša pod ponistru, dernjat! - ona če.
- Ma gospoja Gornja, na svome san, mogu sidit di oču.
Kad je to on reka ova skroz popizdila. To je moje i mog Frane, vidiš ovi čimpres, to je Franin dida posadija jema 100 godin. Makni se ča, polit ču te vodom!
- Ma koji ti je kurac? Na svome san i ne mičem se.
- Sve ču ja vas odjebaus! - prodere se ona i itne sič vode po nama.

Jebate, ča sam Bogu zgrišila u pet ujutra. Pokušam smirit situacijo, rečem: budimo ljudi, ma pet ura je, čuče nas Don Antiša da beštimajemo za jutarnje mise. Ostavimo se čorava posla.
- Aa ti mi se javi, gospojo uobražena! - čujem ja priko ponistre. Jebala bi se da ti ne uđe! - ona če i učini mi rukom fintu ka da čini one stvari.
- Jebala bi se i ti, da ti je kurac od tovara! – ubaci se Liva sa strane.
- Spasile bi se obadvi, da van ima ko onu stvar staviti, ja ču potiho.
- Spasila bi se da jemaš ovaku posteljinu ka ja ča jeman – Gornja če
- Spasila bi se ti da jemaš dvor, a ne da sidiš na putu – Liva če
- Pička ti materina, češnjarska, sve ču vas ja odjebaus, evo ti vode da opereš jezičinu – Gornja če sičem vode po Livoj.
Ova se doli uvatila za guzičetinu i činit na, evo ti ga na.
Ha, ha , haaaa, ha, uvatija se svit smijat gledajući ovu jutarnju prestavu.
Mali, uvati lemozinu i prošeći kroz svit, zajebat ćemo popa za jutarnju milostinju – doviknem malom od Iza. Vidin remetu popeja se na vrh zvonika i gleda ča se zbiva. Učinim mu fintu, ka skidam ga iz snajpera. Pafff. Jebate pade remeta, potegne zvono i nastavi zvonjat, tongng, tongngngg, tongngg. Izleti svit s jutarnje mise, zvoni ka da je niko umra. A ono visi remate naglavu na konopu. 2:1. Vodim.

Počme zajebancija. Iša se Tome ispovidit – počme Joke vic. Sidi on i pop ga zapita: Jeli Tome, ko meni krede pršute? Tome če - nečujem pope! Reci ti meni ko meni krede pršute? - pop če ponovo. Ne čujem, pope ništa – on če. Ma kako ne čuješ? Nego pope, ajmo se zaminit za mista, pa čete vidit da se ništa ne čuje. Zamine oni mista, i tad Tome upita popa: Jeli pope, ko meni jebe ženu? Ne čujem! Stvarno se ništa ne čuje, reče pop i izađe vanka. Ha, haaa, haaa, svi se smijali ka ludi osim popa.

Uđe ti Đanki u autobus – počme Keko vic, kad tamo sidi časna. Sidne on do nje, svidila se ona njemu, te joj pridloži: Jeli časna, mogu li spavat s tobom? – on če. Prekrsti se časna: jesi li ti normalan, ja sam zaručena za Isusa. Ne dolazi u obzir. Izađe časna iz autobusa, a šofer reče Đankiju: znam kako češ privarit časnu. Časna ti svaku večer ide do obližnjeg groblja i prid kipom moli. Dođi večeras, preruši se u Isusa, ostalo je lako. Posluša Đanki, vozača. Uvečer dođe do groblja, preruši se u Isusa,vidi časna moli kod kipa. Priđe joj s leđa i prestavi se: časna ja sam Isus, tija bi s tobom spavat. Ona če plaho: tila bi ostati nevina, može samo u guzu. Zadigne joj Đanki halju i opali u guzu. Kad je završija posa, skine krinku i reče: časna, ja nisam Isus, ja sam Đanki iz autobusa. Okrene se časna i skine halju i reče: ni ja nisam časna, ja sam šofer iz autobusa! Ha, haaa, haa ha... nasta metež.

Kad se svit raziša i situacija stišala, sidimo mi tako i gledamo na more, kad jemamo ča i vidit. U sredini vale, niki čovik se bori sa štramcem, a valovi ga nose na pučinu. Dodaj mi kanočal – Keko če- da vidim jel se zajebaje, il se stvarno topi.
Pogleda Keko krož nj, poleti na đigu, skoči u brod i put utopljenika.
Skupija se svit na rivu i čeka, gleda, kad evo ti gre Keko, izrigani Češnjarh, madrac i ogromna kobasa.
Neko počme pismu i zamalo je cilo misto pivalo:

Co to maš međ nogami, co to maš monstruma?
Co to maš međ nogamini, to nje dlakenko, to šumaaaaa.

Ljudi uvatija sam lopova, kurbin sin, nije se topija, nego je kra.
Digne Keko ruke i drekne: Đuro: kobasa je pronađena!
Co to maš međ nogamini, co to maš monstruma?
co to maš međ nogami, to nje đoko, to đuro maketa.


Svit popizdija i piva, li piva.

Povukla sam se u lad. Gren zvat Đuru, jebi ga 20.000 kn = 20.000 kn
Gren ča.


Post je objavljen 01.08.2007. u 20:19 sati.