Upalila sam komp i uključila internet...pogledam malo andrein blog, malo sarin i padne mi na pamet da napišem post...Bilo bi stvarno glupo da vam prepričavam sve događaje koji su se dogodili od kad sam napisala zadnji post pa ću vam samo reći da baš i neam puno vremena za nešto što želim radit jer sam većinom na praxi... uz to sam pala fakin eng. tako da mi je ovo ljeto jedno od najgorih... Uglavnom, u 8. mj idem s ekipom u gardaland, onda je bissiju i meni roćkas, i ti događaji podrazumijevaju da ipak neće bit toliko dosadno kao što sam mislila. Ok, ae sad ću malo o dubokoumnim temama... pitanje koje si postavljam već nekoliko dana je ovo: "Postoji li neka osoba (nije bitno kojeg je spola) kojoj možeš potpuno vjerovati i za koju znaš da će uvijek biti uz tebe?" Ja sam se, osobno puno puta razočarala u svoje tzv. frendove... nakon nekog vremena ipak svatko pokaže svoje lice. Recimo to ovako... upoznaš neku osobu koja ti je full draga i sve je ok, sve je super a onda čuješ neke priče o sebi koje ti se uopće ne sviđaju. Shvatiš da ta osoba nije toliko sposobna u facu ti reć sve što misli o tebi nego ti pljuje iza leđa. Ne znam za vas ali meni je to JADNO. Ako već nešto loše misliš o nekome onda mu to reci u facu. i koliko god to boljelo, sigurno boli manje nego da to saznaš od nekog desetog. Ja uvijek kažem u facu osobi ono što o njoj mislim, bez obzira sviđalo se to njoj ili ne. Možda je to malo grubo i preiskreno ali takva sam. Ako sam vam ok- super! a ako niste boli me kurac. Najbitnije je da imaš par frendova s kojima izlaziš, zaebavaš se, povjeraš tajne, plačeš, jadaš se... Tako lakše kročiš kroz život. jednom sam pitala profesora vjeronauka: "U čemu je smisao života?" Čak ni tada nisam dobila direktan odgovor, već je počeo govorit nešto u stilu: " tako razmišljaju pesimizmi..." ali kad malo bolje razmislim, nisam pesimizam, dapače... optimist sam, ali mislim da je to pitanje samo realno iako već dugo čekam odgovor. Uživajte u životu, jer samo on nema reprizu. AE BAJ
Post je objavljen 28.07.2007. u 15:25 sati.