Guloša je u naš život uvela mala žena između njene prve i druge godine, dakle 2004-2005. Pojavio se istovremeno sa njenim polaskom u zabavište. Bio joj je prvo drug. Negde, u periodu moje trudnoće, mala žena se porodila i Guloš joj je tada postao sin. Sasvim logično. Porodiš se, kao ti S, i dobiješ dete, i onda, Guloš je meni sin, objašnjava mala žena. Guloš je uvek sa njom, putuje sa nama, ruča, kupa se, smeje, gleda crtaće, peva...
Mala žena mi opisuje Guloša, pomaže da ispričamo priču:
Pa, Guloš ima čupavu kosu. Iiiiii, ima ovolicne oči, ovolika usta, i ovoliki nos (to sve pokazuje na sebi), stomak mu je...paaaaaa ....ovoliki, a noge, gledaj S, S, S, vidiš, S, gledaj! ovolike, a ruke tolike, isto.
On je malo dobar, malo bezobrazan. Juče je bio dobar. Lepo je razmišljao, ručao, nije se plazio, igrao se, nije ni filizofirao. Sada je ovde, evo, pije sokić, jede smoki i ništa. Ne mogu ja više S. da ti pričam, pitaj Guloša, neka ti on kaže.
I ode da se igra. Mislim mala žena. Guloš i ja pričamo.
Dakle, Guloše obožavaš čokoladu? Dobro, evo imam jednu za tebe, govorim, i znam da će se mala žena upecati. Nepogrešivo.
S. a meniiiiii?, javlja se mala žena.
Inače, u odnosu male žene i Guloša se vidi odnos Čoveka i mene prema njoj. Ponekad, i učiteljica i nje. Ona imitira nas, a on nju. Naravno, ona priča za oboje. A ponekad ćuti, čeka da on završi rečenicu, pa ona kaže svoje. Obožavam da je posmatram dok se igra tako. Toliko se uživi da čak i ja postanem svesna Guloševe fizionomije, radnje, osećanja. Mašta je čudo!
Dalje, kada nešto jako, jako želi, ona kaže da je Guloš to od nje tražio, i šta će, ona mora da mu da. A mi njoj, ona je mala, ne može ona sama. Sećam se nekog telefona, lila, sa sve perjem, odlepila je na njega. Ja sam izbegavala da ga kupim. Prvo ogroman je, a i ima mnoštvo telefona (mala žena je pomalo fanatična prema telefonima). I tako, šetamo. Približavamo se radnji, a ona kreće: S, Guloš sve hoće da mu ja kupim neki telefon. Ja mu kažem Šta će ti Guloše, imaš ih mnogo, a on kaže da mu treba. I napravi facu Šta sad da radim Moram mu kupiti. Ja joj onda kažem da ako misli da mu je neophodan telefon, može da uđe u radnju i kupi ga. A ona meni da nema pare i da je najbolje da mu baba, tj, ja) kupi telefon. I tako se prepiremo. Nekada neću da popustim, nekada joj sa zadovoljstvom ispunim želju.
Gulošu smo juče trebale da pravimo rođendansku žurku. Mala žena, mama u malom, je poslala pozivnice. BabeDede, Aleksandri, Tanji, Bogdanu, Ognjenu (ovih četvoro su Guloševi drugari iz obdaništa), Milijani (to je, zapravo, J. kada je u fazonu da ne priča ni sa kim, osim sa mnom) i Ani (Guloševoj devojci, znaš, oni su momak i devojka)). No, mali čovek, J. se razboleo, pa smo odložile party za posle Exit vikenda. Tako da, ostaje još samo:
Guloše, srećan ti rođendan
Post je objavljen 11.07.2007. u 15:20 sati.