Marketing
Upisi i raznorazne sitnice...
Eto da se ja malo javim... Iako imam malo komentara... Živim u nadi da će ih bit više... 
A vi ćete koji ovo čitate tome pridonjeti, jelda???
Ja sam se upisala. Ja ponosna na sebe. 
U opći smjer Prve riječke, ako koga zanima... Bila 12. na listi... Upadalo se jako lako, to je možda nekima dobro, ali možda i nije baš... Al tko sam ja da prosuđujem... Bitno da sam ja upala, sa svojih 60 bez dodatnih... hihi... I da sam sad mirna do kraja osmog... znaci mjesec i po... 
Pogledala sam malo popis, par ih znam iz viđenja, ali sa mnom ne ide nitko koga znam iz razreda ili tako... Valjda ću se skompat s ljudima... =s Sve u svemu, ja zadovoljna. Idemo na drugi dio posta.
Neki dan sam si zapisala napomenu u mobitel da ju ne zaboravim, kao uvijek kad čujem neku lijepu misao, ili pak kad ju sama napišem (
). Neki to zapisuju u bilježnice s citatima, a ja najčešće u mobitel. Tamo si ponekad zapišem i temu posta da ne zaboravim. Dakle kad sam zapisala tu napomenu, pogledala sam malo ostale i pročitala ovu rečenicu:
Više se ne sjećam ni odakle mi, zašto sam ju zapisala, a možda sam ju čak i smislila... Tko to zna, a nije ni bitno. Bitno je to da kad bi svatko slušao baš to svijet bi bio puno drugačiji. Ali budući da sigurno će malo ljudi stvarno u potpunosti se ponašati prema tome (ako itko) ostajemo na istom. Bit je, ako poštuješ nekoga i prihvaćaš ga samim time zadobiti ćeš njegovo poštivanje, a ako neka osoba ne poštuje druge teško će steći njihovo poštovanje.
Ja nastojim prema svima biti fer, i poštivati ih. Ponekad ćete me naći kako branim neke ljude koje bi malo ljudi branilo. Neki ljudi jednostavno vide samo stranu koja se više ističe, a to je nerijetko loša strana. Kada bi pokušali u ljudima vidjeti dobro, možda bi tada i ti ljudi to počeli isticati. Ali ponekad mi se čini da jedino ja u nekim ljudima vidim dobro. I to mi se vraća. Nikada nećete takve glavne ljude koji rade probleme kako su prema meni bahati. Ja njih poštujem, samim time i oni mene.
Neki ljudi koje sam upoznala naprotiv prema nikome nemaju nimalo poštovanja, niti ne pokušavaju nikoga shvatiti, i nikada im nije palo na pamet da bi svoj problem mogli riješiti i promjenom SVOGA ponašanja. Prema njima je teško imati poštovanja, sami odbacuju druge od sebe.
Mnogi se žale kako nemaju prijatelja, kako nitko nije prema njima iskren, kako s nikim nisu dobri. Većina njih vjerojatno nije ni probala prema drugima biti dobra, prijatelj, uvijek spremna pomoći. Na nama je da se trudimo biti dobri prijatelji, ostalo dolazi samo od sebe. U vecini slucajeva...
Što se tiče dijela s neprijateljima, vjerujte mi, pali. Eto trudite se što manje ljutiti se na nekog, i opraštati (znam znam tražim nemoguće), ali to možda i nije tako nemoguće. Treba volje. Kako se ono kaže "jer i zli ljube dobročinitelje svoje". Možda tako čak i uspijete nekoga promijeniti. Neću tvrditi da je lako zaboraviti nešto, ili prijeći preko toga, ali smisao života je opraštanje, bez toga sve bi stalo u samim počecima. Da ljudi ne opraštaju, davno bi se svi međusobno poklali, a oni koji su ostali bili bi sami jer bi sa drugima bili smrtno posvađani. Ponekad pomislim da prelako opraštam, i da sam naivna (što i jesam, iste greške ponavljam toliko puta) ali često je to dobro. I to je ono što svi moramo shvatiti.
Nadam se da ćete bar 1% ovoga shvatiti, ako budete čestitam vam... Stvarno se moram naučit bolje izrazit, pišem totalno nerazumljivo...
Do slijedećeg puta, kada ću nadam se imat više komentara! Pusa jedna velika svima odreda!
Vaša Kača :) :)
Post je objavljen 05.07.2007. u 22:31 sati.