Garant se pitate pa što sad odjednom, bilo toliko postova i sad odjednom nema. Ljudi moji, naslov kaže sve. Ne, ne, ne, nije baba umrla. Blog je gotov. Vaš Pyrat blogerskih voda se povlači. Zašto? E pa, da su mi ovo pričali ne bi im verovao. Naime, baba se odselila. U zadnje vreme je toliko bolesna da ne može više biti sa mnom. To je žena bosanskog kova koja ne sluša doktore koji kažu da ne sme masno i slatko, kiselo i slano, gorko i začinjeno. Nije ih slušala. Pošto je živela sa mnom na 3. spratu, više nema snage da se penje tako visoko, a preko joj je potrebna šetnja. Tako se ona sad odselila u svoju kuću. I kraj!
Nemam više o čemu da pišem... Nemam više temu, nemam svoju boginju i muzu, svoju kraljicu i inspiraciju, svoju caricu i majku, hraniteljicu i goropadnicu, bedu, očaj i sreću, smeh, suze i bol, nezgrapnost, ogavnost, a opet, lepotu, svetlost na kraju tunela, glas smrti i zvuk milosti. Sve je nestalo. A mislio sam da me zajebavaju. Mnogo puta sam bio navučen na tanak led koji se na kraju ispostavio da je samo kamuflaža ili još bolje rečeno samo laža. Govorila je da odlazi, a ja nisam verovao. Rekla je da je bolesna, ali to je toliko puta rekla da, kao i onaj dečak što viče "Ide vuk!", ne pali.
Rastanak je bio najgori. Nisam ni verovao da se dešava. Ušla je u moju sobu i počela govoriti kako joj je žao što ide. Ja sam je tešio da ide za svoje dobro. Da je napokon shvatila da se mora oporaviti. Da je zmaj od Bosne i da je nepobediva i da će biti u redu. Ona me gledala sa ogromnim suzama u očima i pitala:"A kako ćeš ti?" Nakon toga sam se počeo smijati i oterao je. Da, znam kreten sam. Ne bi babi ljubav pokazao, šta vam je!! ...i upravo dok sad ovo pišem kontam... jebote, imam suzu u oku... ali to je zbog glupe mušice ;-)
Evo za kraj neke stvari koje ste možda odmah na početku trebali znati po početku čitanja bloga, a niste jer ovo nije tipičan blog, a Jovanka nije tipična žena.
Rođena je u Bosni 1937. Prijavili su je 2 godine kasnije tako da su joj dodali 2 godine više. A ko se u Bosni u to vreme znao baviti administracijom :-D. Upravo zbog te dve godine je ranije otišla u penziju i to taman pred rat. Tako da se spasila svih ovih sranja oko odlaska u istu. Udala se za mog dedu i s njim odhranila dvoje svoje dece i mene... Dobro, ajd nije me baš odhranila, ali imala je veliki udeo u tome. I zato sam ja mutav i dobar! Bila je u Titinoj omladini, upoznala Tita kad je došao u selo i zatekao je kako guli krompir. Nije ni znala da je to bio on. Još je onako opušteno pričala s njim, a nije ni bila svesna s kime priča. Trčala je i nosila one štafete. Bila je u celoj bivšoj Jugi, Albaniji, Nemačkoj i Turskoj, Mađarskoj i mislim da je jednom bila u Parizu, ali nisam siguran. Zbog toga ju je jedan deo rodbine smatrao kurvom, ali Jovanka je samo išla trbuhom za kruhom. Naravno, to nije bila. A i ako je, baš me briga. Moja je baba i ne može bit kurva. Prolila je mnogo suza, a i još će verovatno. Kad bi mogao, napravio bi joj spomenik. Hehe, možda kad se proslavi, neko joj i napravi :-)
Ovaj blog mi je bio dobra zanimacija. Nisam hteo da bude komercijala i nisam tekstove slao uredništvu blog.hr jer moja Jovanka nije za svakoga. Hehe, mada se kasnije ispostavilo da svi vole biti deo ovoga bloga. Smešno mi je bilo kad su me prijatelji ispitivali o babi. Ispalo je da ih više zanima šta ona radi, a ne ja. Naravno, ponekad sam objavljivao u određene kategorije blog čisto da ako stvarno postoje ljudi koji prate sve moguće blogove naiđu i na moju babu. Koliko sam upoznat, čitali su je ljudi iz Vukovara i okolice (ponajviše jer sam i ja iz Vu, a glas se daleko širi), Osijeka, Varaždina i Koprivnice, Zagreba. Žao mi što do mora nije stigla. Ali možda jednom. Proučavao sam jednu ženu koja je dobra, vredna, pažljiva i dala bi srce bilo kome samo da je potrebno. Naučila me kako domaćinski da se ponašam, da su uvek gosti dobrodošli, da valja biti nasmejan i pažljiv, raditi u životu za one koje voliš, a ponajviše za sebe, pomagati ljudima u nevolji i saslušati sve i svašta, treba galamiti i biti dobar i pošten i da ću zbog toga debelo najebati u životu. I zato joj hvala. NOT!! A što se babe tiče... paziću na nju i verovatno joj reći za sve ovo.
Eto ga društvo! Probaću održati blog što je duže moguće u životu. Zasada nemam Jovankinih slika, ali ću uskoro pokačiti par pa da ih imate u kolekciji. Baš me zanima koliko će vas ih držati. Ostajte dobro i ako nađete neki dobar blog, javite mi da i ja imam šta čitati. Nastaviću pratiti vaše blogove i čitati ih, a i dati koji komentar, naravno. Ostajte dobro
Vaš Pyrat
Za kraj zahvale:
- hvala blogerki Suputnici što je ovaj blog stavila na Alternativnu stranicu
- hvala najboljem prijatelju Bojanu što je proširio blog na fakultetu u Osijeku
- hvala Jasmini što me upoznala s ovim čudnom zvanim blog jer da nje nije bilo ne bi ja ni upao u ove vode (Hvala papigice moja još jednom)
- hvala Nataši Kojić koja je svim mogućim ljudima u osnovnoj razglasila za ovaj blog (ubiću te kad te vidi, :-D)
- hvala svima koji su čitali blog, a nisu ostavljali komentare, znam da vas ima mnogo, što zbog godina, što zbog neznanja korištenja, što zbog nezainteresovanosti
- hvala svima koji su stavljali ovaj blog kao link na svome i širili kult babe Jovanke dalje i dalje
- za kraj hvala svima što ste ostavljali komentare jer sam znao da bar neko čita i pratili suživot s mojom Jovančicom
Hehe, a stvarno sve što je lepo kratko traje. Valjda je zato i toliko lepo.
Kraj
Post je objavljen 05.07.2007. u 02:02 sati.