Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/young

Marketing

NOVČANIK

Spretnim potezima nanosila je zadnji tanki sloj ruža na usne. Primakla se ogledalu, nagnula glavu na stranu i provjerila učinak. Pogled na sat izmamio je tihu psovku.
~ Pas mater…~
Mora požuriti inače će zakasniti na posao.
Rutinski je provjerila sadržaj torbice. Pod prstima je osjetila tankoću kutije cigareta. Možda još dvije tri. Otvorila je novčanik. Među hrpom raznih papirića i potvrda nije bilo novca. Morati će još i na bankomat. Taman se spremala zatvoriti novčanik kad je zamijetila još nešto. Pretinac predviđen za karticu bio je prazan. Iznenađeno je čeprkala između papira.
~ Pičku materinu…zar je posijala karticu!?~
Na brzinu je ispipala džepove, otvorila neke ladice, no kartice nije bilo, a ni vremena za traženje.
Opet će onaj njezin ~ Nikad ne paziš na svoje stvari i nikad ne znaš gdje što ostavljaš!~
Znala je, biti će ovo loš dan.

*

Nikotin iz dima cigarete godio je njenim živcima. Nažicala je od kolegice na poslu par komada i upravo je pržila zadnju na klupi u parku. Bila je nervozna. Ako ne nađe karticu mora je blokirati, danima čekati novu…a ne voli gužve u bankama.
Zgazila je opušak i ustala. U grmu gloga kraj klupe nešto je privuklo njenu pažnju. Sagnula se i podigla to. Bio je to poveći novčanik, očiti muški. Sa malom zadrškom, okretala ga je u ruci. Bio je neobičan, kakvog još nije vidjela i ….podeblji.
Osvrnula se oko sebe. Nitko je nije gledao, nitko nije obraćao pažnju na nju i nije bilo ni naznake tko bi mogao biti vlasnik.
Novčanik je nestao u torbici.
Bržim korakom nego što bi trebalo, napustila je klupu. Osjećala se čudno, kao lopov.
~ Vratit će ga, ona je poštena …~
Neka tanka žica u njoj polako se napinjala i stvarala neki drugi ton.
~ …ako je pun love …a da se posavjetuje s mužem. ~
Možda će ipak na kraju ovo biti dobar dan.


*

U miru svog dnevnog boravaka razgledavala je nađeno. Sad je tek primijetila da je novčanik podosta prljav i sa nakupinama plijesni na rubovima. Bio je velik, teško da bi stao u džep. Koža je bila kruta i tvrda. Sa strane se nalazila metalna kopča, prekrivena patinom i hrđom.
Primakla ga je nosu. Imao je miris na starost i vlagu.
~ Mora da je dugo vani.~
Pokušala ga je rasklopiti par puta ali kopča je bila prečvrsta, gotovo zapečena. Odozgo je malo toga mogla vidjeti jer je sadržaj skrivao kožni preklop. Tek pod određenim kutom nadzirala je nešto što je ličilo na neke dokumente. Zavukla je prste da pokuša barem malo izvući preklop.
Bezuspješno. Koža je bila prekruta. Odustala je od te ideje kad je slomila nokat.
Na prednjoj strani bio je utisnut neki reljef. Lav kako riče ili nešto slično tome.
Zbog nemogućnosti da ga otvori, znatiželja je polako popuštala
~ Možda je to ipak samo smeće.~
Začula je korake pred vratima. Vrata su se otvorila i na njima je stajala tinejđerka sa slušalicama u ušima.
~ Hej stara, danas sam osvojila mobitel na nagradnoj!!! Nije li to cool?!!~
~ Nemoj me…I ja sam našla…~
Vrata su se zatvorila a koraci odtutnjali nekud.
Slegnula je ramenima i vratila novčanik u torbicu.
~ Ništa. Pričekati će svoju jaču polovicu, možda će ga on moći otvoriti.~

*

Postavljala je stol kad je jača polovica stigla i ušla sa naprijed ispruženim rukama, listićem sportske kladionice razapetim među prstima i širokim cerekom na licu.
~ Gledaj ili čitaj , što god hoćeš…ali čitaj pažljivo!! Vidiš, sve je zaokruženo, ništa prekriženo…što znači …DA SMO BOGATI!!!~
Obuhvatio ju je oko nogu i digao visoko. Njegova navijačka pjesma nije bila popraćena.
~ Koji ti je vrag ? Nisi sretna ?~
~ Sve ovo danas… Seka je dobila mobitel, ti kladionicu, ja sam….~ zastala je ~ nije li ovaj dan predobar?!~
~ Ma ne seri! Samo nemoj previše razmišljati jer će te poslije boljeti glava, nego daj pivu. Slavimo, stara, slavimo!! ~

*

Kolegica je gledala ispod oka.
~ Danas mi ne izgledaš nešto…~
Tako se i osjećala, što zbog mamurluka, što zbog neprospavane noći, a što zbog neke čudne grižnje savjesti. Nikako se nije mogla koncentrirati na posao.
~Sve ono jučer… nagradna igra, kladionica…To je sigurno neki znak. Mora u tome biti neko značenje, ne može sve to biti slučajnost. Možda Providnost, možda neki Božji plan.~
Pogledala je prema torbici.
~Neće više razmišljati kako da ga otvori, nego će ga vratiti, i to odmah. Odnijeti će ga u banku, ulicu dalje, reći će da ga je našla vani, predati ga službenici….i brzo izaći da ne mora odgovarati na nikakva pitanja.~
Dograbila je torbicu, izvukla novčanik, čvrsto ga stisla u ruci i krenula prema izlazu.
~ Gdje ćeš!? ~
~ Reci šefu da se odmah vraćam. ~
Izašla ja na ulicu i nastavila determiniranim korakom.
~ To je ispravno ~ razmišljala je ~ to nije moje. To je možda od nekog …~ osjećala je debljinu novčanika pod prstima ~ …dobro, ne baš siromaha. Ali nije moje! ~
Sjetila se dokumenata koji su se nazirali.
~ Ako je od nekog stranca , …kao da će ga policija tražiti. Netko će drugi podijeliti lovu…ALI TO NIJE NJENA BRIGA !!!~
Stala je i gledala u novčanik.
~ Vratiti će ga …to je sigurno…ali mora znati. Ako su unutra samo papiri bit će ponosna na sebe što je učinila dobro djelo …ako je lova unutra, i to mnogo love, opet će ga vratiti. Ali ona, jednostavno mora znati, jer inače neće imati mira do kraja života…. ~
~ Samo kad bi se taj prokleti novčanik dao otvoriti ~
Uprla je sve svoje snage. Vukla je, čupala, borila se…
~ Kad želim jednom učiniti neko dobro djelo , Ti mi ne daš! ~ viknula je u sebi.
Kopča je popustila.
Koža je zaškripala kad ga je rasklopila. Unutra je bilo još više plijesni i prljavštine nego izvana. Započela je prebirati prstima po unutrašnjosti i sadržaju.
Oči su joj se polako raširile i usta otvorila, U raširenim očima nije bilo iskre sreće, radosti ili pohlepe, već samo iskra straha. Što je više prebirala to je taj strah bio jači i izraženiji. Potpuno nesvjesno hodala je unatrag, kao da bježi od neke opasnosti.
Noga je izgubila oslonac na kraju rubnjaka između nogostupa i kolnika,
Raširila je ruke loveći se panično za ravnotežu. Čula je škripu kočnica. Zadnje što je vidjela bilo je vjetrobransko staklo i začuđene oči vozača.


*

~ Svi tri koraka iza! ~ obratio se čovjek u plavom okupljenom mnoštvu promatrača ~ Nema se što za vidjeti ~
Tijelo na asfaltu ležalo je nepomično. Vozač je čučao i plakao.
~ Samo je izašla pred mene, nisam stigao ,,,~ kao da je objašnjavao,
Policajac se ponovo obratio okupljenima,
~ Je li netko od vas s njom, poznaje li je tko?~
Odmahivanje glavom većine i jedan ispruženi prst.
~ Jesi policajac…u ruci drži bankovnu karticu, a na kartici je obično ime!~
~ Da stvarno…~
Kroz mnoštvo su krenuli komentari.
~ vidiš, nikad ne znaš kad će te srce…~
~ nije srce, pala je, vidio sam…~
~ ja mislim da je pretrčavala…~
~ a može i od sunca, danas je fakat vruće…~
~ to ti se zove jebeni dan…~

*

Kroz neko vrijeme, prizorište se raščistilo. Hitna je odvezla tijelo, policija vozača a prolaznici se razišli. Mlađi muškarac sa tamnim sunčanim naočalama ostao je zadnji.
Gledao je u sad već sasušenu krv na asfaltu, klimnuo glavom i zapalio cigaretu.
Nešto iza gume parkiranog automobila privuklo mu je pozornost.
Sagnuo se i pokupio crni muški novčanik s nekim čudnim reljefom. Pomalo zbunjeno osvrnuo se oko sebe.
~ Novčanik je muški, znači nije od one žene.~
Pokušao ga je otvoriti. Nije mogao. Kopča je bila prečvrsta.
Sekunda premišljanja i novčanik je nestao ispod majice.
Imao je osjećaj da je danas njegov sretan dan.




Post je objavljen 29.06.2007. u 19:22 sati.