Vikend mi je prošao onak....bilo i lepih i ružnih stvari.
Videla sam se sa neki prijateljima.
Vratila mi se prijateljica iz Amerike nakon godinu dana....danas ćemo se videti. Jedva čekam da je vidim. Biće toliko toga da kažemo jedna drugoj. Pisale smo mail-ove proteklih godinu dana ali...to ne može zameniti razgovore "face to face".
U subotu me posetila prijateljica...posvađala se sa dečkom. Ništa novo rekla bi ali ovog puta mislim da joj ne mogu pomoći ako ona sama sebi ne pomogne. Saslušala sam je , rekla joj svoje mišljenje. Videla se sa njim samo na dva sata i uspeli su se posvađati. On se pokupio i otisao iz stana. Sad joj se neće javiti dve sedmice jer je to radio i ranije. Ona ga tako čeka, pitala sam je dokle? Ne zna odgovor. Za sve treba volje i snage. Voli ga...znam taj osećaj, razumjem je. Vidiš da više nije to ljubav kakva je bila, sve je propalo a uporno želiš verovati da će bit bolje.
Razmišljala sam ovih dana, da li se nešto može promeniti. Mislim na ljude. Vremenom svi sazrevamo, imamo drugačije mišljenje, drugačije gledamo na neke stvari, na život. Želje nam se menjaju. Ali problem je kad se promenimo a taj neko ko je pored nas se ne promeni ili barem ne slično. Ako promene utiču različito onda dolazi do velikih razlika. Doista verujem da se neki ljudi nikad nepromene. Nekome teško da se promeni...dobro je kako je. Možda je to nekad dobro ali to može da nosi različite posledice.
Post je objavljen 25.06.2007. u 13:57 sati.