Marketing
Before I Forget
Iako se dugo nismo javljale, ništa nam se nije puno dogodilo u životu, samo par stvari za koje se da pamtiti…. Zato idemo od početka… Muke sa školom su već konačno završile… Ispravilo se sve što se da ispravit i kaj je na kraju ispalo… Ja sam prošla s 4, a moja "draga" sestrica s 5… Iako tu jednim djelom neke ocjene nisu zaslužene… Samo da se zna da to nije izljev ljubomore, već mi samo smeta kaj se netko ponosi nečime što zaista nije zaslužio… Ali dobro o tome možda opširnije sljedeći put… Poslije škole smo išle na Kenedijev trg, na đački servis, pa da se malo zaposlimo preko ljeta… Treba nam para… Imamo big planove… Pol grada smo obišle kako bismo došli do njega… Kako bi nam na kraju rekli da nismo sve donijele… Pa ćemo vjerojatno i sljedeći tjedan to pokušat sve nabaviti i donijeti… I onda s Kenedijevog trga na Jarun… To je bilo putovanje i pol… Ajde barem smo bile u klimatiziranom tramvaju pa se baš nismo ni trebale žaliti… Ali kako prokleto dugo traje to ne možeš vjerovati… Došli na Jarun i tražile ostatak ekipe iz razreda… Treba ih na tako velikom mjestu i naći… Skoro smo zaokružile cijeli Jarun prije nego smo ih našli… Ali ipak se na kraju isplatilo… Jedva smo čekale da odemo u tu prokletu vodu… Bilo nam je toliko vruće da nismo mogle izdržati, a i voda je bila jako topla… Malo dublje je bila ugodna… I naravno mi skačemo u vodu onako u majci, neka cura nam rekla da su njih spasioci stjerali van iz vode samo zato kaj su na sebi imali majice… Jedina mogućnost im je bila ili izaći van ili skinuti majicu… I krenuo spasioc prema nama mi zbegale, ali onako iz fore, a ne zato kaj nas je bila trta… I došle još neke cure koje znamo i mi naravno opet u vodu.. Ovaj put smo bile dobre i skinule smo majice (iako je to protiv naše volje, ali ipak treba se uživati u kupanju dok se može)… I mi malo se bacale i zafrkavale i onda nam je bilo dosta i izašle smo van…. Malo se posušiti… I za vrijeme dok smo se kupale pol tj. skoro cijela ekipa iz razreda je otišla u potragu za hranom… Kada smo ih sljedeći put vidjele to je bilo na putu k trgu… Ali dobro… Poslije Jaruna otišle van… I vratile se doma oko pol dva… I to je dosta kasno premda nismo cijeli dan bile doma… Ujutro se probudile da idemo u školu, još na Jarun žnjarale šk. torbu i fascikl… Ipak su se obavljala zadnja ispitivanja… Ma ugl. sve je bio super… Sada nemamo nikakvih briga osim toga da se zaposlimo… Onako to je jedan prelijep način za gubljenje vremena preko ljeta… Ali na kraju se sve uvijek isplati… Hehe… Kako se samo lijepo nasmijemo kada se sjetimo samo kakvi su to planovi… A što se tiče piercinga… To nam je odgođeno skroz do kraja osmog mjeseca… Određenije do rođendana…. Sada mi people recite tko bi još toliko izdržao… Znate da ćete ga dobiti i da ga smijete imati, a ono vrijeme nikako da dođe na vašu stranu… Ali dobro…. Valjda bude sve dobro prošlo… Nije da ćemo sada brojati sati ili nešto, ali s tim zaposlenjem stvarno očekujemo da će nam vrijeme jako brzo proći… E sada 100% jedna osoba očekuje nešto malo više iz ovog posta… Hehe… Evo reći ćemo nešto… Već konačno smo si onako pošteno dobre s onom osobom (da onom)… Već konačno smo se pošteno ispričale… I to od jedan pa do četiri ujutro… Nikako nam se nije spavalo… Odnosno spavalo nam se, ali jezik nam je nažalost bio brži i imao je jako puno toga za reći da nije mogao stati… A buđenje u deset sati nam je bilo najjače… Onako počinje zvoniti njezin mobitel, a ona digne glavu i počne gledati kaj to svira… Toliko je bila pospana da uopće nije bila svjesna da joj zvoni mobitel… Naravno to nas je sve zbudilo… Ipak dok se ona javi prođe dosta vremena hehe… I onda odmah na komp išle… Naravno ništa zanimljivo… Tj. ničega novoga… Sve po starom…. I da… Daj više napiši taj prokleti post.. Više nam se ne da gledati "Muhameda"… Iako to nije "Muhamed", ali ipak… Njezina slavna ličnost…. Inače je malo kraći post od onih koje inače pišemo, ali kaj se može... Malo gluposti i onda se odjednom stvori jako puno teksta.... Ovdje nije bilo previše gluposti pa je ispalo jako, jako, jako, malo teksta... :)... Ahh kaj se jednostavno može... Ljudi uživajte... Koliko možete život je kratak... Ako vi nećete uživati barem ćemo mi... Tako da nam je opet isto... Ne dajte da vam neka budala pokvari sve... I sada stvarno bi tu trebao biti kraj.. :)
Post je objavljen 24.06.2007. u 13:30 sati.