Marketing
=>*[ja patim njega, on pati mene.]*<=
Opet sam zajebala.
Lagala.
Srala.
Štogod.
Uglavnom, rekoh da odustajem od bloga, ali ni sama nisam sigurna želim li ja to uopće.
Pa ću onda pokušati ponovno.
Sada s novom adresom.
Ovom koju sad vidite.
Ta.
Da.
U mom životu se odvija toliko toga, a opet premalo toga. Ništa.
Život mi je u rasulu. Ne valja. Glup je. I gadi mi se.
I nisam sretna.
Nimalo.
Previše se trudim.
Perfekcionist sam.
To ne valja.
A mogla sam sve odjebati.
Ali ja to ne želim.
Ja se želim truditi.
Ja se volim truditi.
I ja ću se truditi.
A trudim li se ja uopće kako treba?
Pre. Zbunjena sam.
Ne znam ni sama što mislim.
Što ću misliti.
Što trebam misliti.
Da li da uopće mislim?
A mogu li ja to?
Čime?
Živo je ne fer.
Neću reći nepravedan jer to znači ne fer.
A rekla sam to upravo.
Neka sam.
Život je okrutan.
E, to je ta riječ koju tražim.
Okrutan.
Pre okrutan.
Brutalan, da kažem.
No, nekako okrutan je više kao nešto finije, a opet kaže da nešto ne štima.
I ne kužim zašto ljudi dopuštaju da život bude takav.
Jedan život može preveslati nas koji smo u većini.
Jedan život može nas kontrolirati i odlučivati kako će s nama. A ne mi koji bismo to trebali raditi umjesto njega.
Upravljati.
A možda neki previše upravljaju. Ali ne životom, već ljudima.
A to mi se gadi.
Da. i to mi se gadi.
Sve mi se gadi.
I gadit će mi se.
A oće li prestati?
Ne. neće.
Jer ja sam perfekcionist. Neću odustajat. A vidim da neće ni on.
Život.
Fuj.
Ali ja i dalje volim Ylönena.
Moj Ylönen. Nesebično rečeno.
Moj. Samo moj.
(nesebično ostavljam sliku u izvornoj veličini)
Post je objavljen 19.06.2007. u 10:35 sati.