Nemam pojma. Došo i prošo kraj semestra Mešutim, o tome nećemo. Jer to faktički ništa ne znači. Zato ću opet priložit pjesmu. Čisto da se ne zapustim. Veselo.
Ne znam zašto pišem pjesme
Zašto trošim dan
Kad svaka noć mi tobom bljesne
A bez tebe mi nije san.
Bojim se da više smisla nema
Da nemam otpora
Moji su dani bez problema
I bez tvog pogleda
Sve su moje ceste tijesne
I sve su konačne
Ne, ne znam zašto pišem pjesme
Kad nisi kraj mene
Ne znam zašto slažem rime
Ko tuga pologe
I zašto lovim tuđe cime
I tuđe uloge
O nečem napišu se knjige
O nečem niti riječ
Jer svi će dijelit svoje brige
Al rijetki shvaćanje
Nije za ponosit se time
Što mrzim spomene
Ne, ne znam zašto slažem rime
Kad nisi kraj mene
Ne znam zašto pišem pjesme
I javno skrivam bol
Kad sve su tuđe želje bjesne
Moje ko apostol
Ne živi savršena sreća
Ni stalna nevolja
Kratka je linija od smeća
Do zlatnih lustera
Od srca odaje su pljesne
I sve su skučene
Ne, ne znam zašto pišem pjesme
Kad nisi kraj mene
Post je objavljen 10.06.2007. u 15:31 sati.