I onda odjednom nekoliko loših dana. Ne, ne da bi se nebo srušilo na glavu ili kakva slična kataklizma iz dubina svemira. Jedva čujno cviljenje u položaju fetusa na kauču bijaše vrhunac krize. A nije ni predugo trajalo, niti jedno popodne.
Jedina i zakonita se zabrinula, ali sam se nekako doveo u red. Bit će malo i južina, malo reakcije na nedavne stresove, a i dr. Nadležni je rekao da se ne veselim unaprijed jerbo da će još biti sličnih epizoda, iako sve manje i manje. Tako je ipak mogla na put na par dana.
Bistar i čio, danas sam pohodio tržnicu i mesnicu i sredio neke financije u banci. Nadam se, kad mi se draga vrati, da neće ustanoviti kako sam nešto ozbiljno pobrkao. Ne znam, kupio deset tisuća grincajga i uložio u fond na burzi svinjskih karea, a napunio frižider kratkoročnim obveznicama...
Ah, zdravlje je jedini kapital, jedino je zagonetka kako ga oploditi.
Post je objavljen 09.06.2007. u 00:04 sati.