...dajkle moj mladi gospodin.fin ,uredan,čist,dobar...već kakav je,ostario je za jos jednu godinu i nemože se vratit u nazad.sretan mu rodendan,ali u sitnom zakašnjenju,pošto smo bančili samo dva dana.mali problem se javio u mojoj glavi što mu pokloniti za rođendan,pritom uzimajući u obzir sitnice da mu materijalno niš ne znaći.i tako dok je doktor baltazar razmišljao,razmišljao,razmišljao,napokon se dosjetio.jednom na godinu slavi rođendan,za mene je učinio i više stvari no što je ikad iko napravio,voli me,ta sam odlučio da ga napravim kraljem bar za jedan dan.tako i bješe.u jedan ljepi mali šareni paketić,sa obaveznom baroknom vrpcom,umotao sam mu gram bijelog.naravno da mu se svidio,a svidio se i meni.tako da smo ako niš drugo,bili kralj i kraljica za jednu noć,s tim da smo izlili u grlo(zdravice radi)i nekoliko šuteva dobre,stare,domaće i žestoke rakije.ovo je bila noć za vođenje političkih i intelektualnih razgovora.tako mi se učinilo da smo pametni,sve nam je bilo jasno razumljivo i čisto.brbljali smo duboko u noć sve dok nas san ipak nije pobijedio i zaspali.novi dan nova događanja,jedino što ovaj dan nismo željeli biti ni pametni,ni bistri,a ponajmanje intelektualci.di češ bolje.obojca imamo slobodan dan,jedini dan koji u potpunosti možemo iskoristiti bez razmišljanja o odlasku na posao,što postaje opterečenje u datim situacijama.zaželjeli smo se nećeg drugog,nećeg neuobičajenog da nema veze sa surovom stvarnošću.on kaže i tako bijaše.ovaj put doktor baltazar nije dugo razmišljao već je smislio šemu na brzaka.kralj i kraljica odlučili su krenuti na jedno putovanje u posjet drugim,ljepšim,obojanim dimenzijama.dr Hoffmann učinio je upravo ono što smo i željeli.ne kaže se badava ako zaista želiš biti lud,zemi si trip.prva tri sata ništa.već smo se pomirili s tip da od putovanja neće biti niš,već se žalili kako su nas zavaljali i prodali isisani komadić papira.zato nakon tri sata šput je ipak započeo.bedova nije bilo.čak su nas posjetili njegov bivši V.,njegova sestra,P. i drugi V.mislio sam da se nećemo baš razumijeti,da nismo na istoj valnoj dužini,al sam se prevario.kužuili smo se i te kako.filozofirali smo do besvijesti i svaki nam je razgovor imao životni značaj.naš je stan postao predivan.nije više bilo ravnih linija zidova,a svaka je stvarčica oživijela.meni je osobno jaki dojam ostavila mandala na zidu,koja je nastala od samog odsjaja žaruljice,a najzanimljivija prostorija postala mi je kupaonica.pošto je sva plava,te po zidovima ima zaljepljene morske školjke a na pločicama iscrtane meduze i morske konjiće,učinilo mi se da sam ušao u sam aqurijum.da sam postao dio njega.pr5vi asam puta u mom životu vidio M.totalno opuštenog i otkačenog,a brijem da se toliko nije nasmijao već godinama.sve je to bilo bajno i sjajno dok nismo skontali da smo ujedno izgubili pojam vremena i prostora.na satu je već pokazivalo dva sata iza ponoći,a obojca s velikim očima kao krofne bez imalo sna.morali smo se nekako pribrati i odspavati bar koji sat vremena jer na posao moram ići.da se mene pita,naravno da mi je posao bilo zadnje sranje koje je dopiralo do mog mozga(ako ga tako možemo nazvati).stavili smo film i u njega buljili sve dok nas san nije uzeo u svoje krilo.ddrriinngg,ddri9nng...najodvratniji jutarnji zvuk.uzbuna.ne budilica.ustao sam iz kreveta s malom glavoboljom,teturao i vukao se po kući.ispio na brzaka kavu,dao pusicu za rastanak mom kralju,ostavio ga da još malo odspava jer radi popodnevnu smjenu. i trk na posao.zamislite,čak nisam ni zakasnio.nije mi bilo naporno raditi jer sam razmišljao o svim stvarima koje su se izdogađale,samo što sam ipak jedva čekao da dođem doma,pošto su mi već noge klecale od umora.mislim da je ovo biklo sasvim dovoljno za narednih sedam dana.večeras cooliramo.u obzir dolazi samo koji dimić božanstvene biljke ganđe.jurim sa psom u šetnjicu,vračam se doma i čekam M.da se vrati s posla,te mi se pridruži u krevetu da zajedno odgledamo neki film...
Post je objavljen 31.05.2007. u 20:03 sati.