Dakle dragi moji..ovako je to izgledalo....
U utorak je moja draga kolegica S. objavila taman prije predavanja iz matematike da dolaze ti Belgijanci, studenti, da će bit 3 dana kod nas, pitala tko dobro zna engleski da bi htio im bit,ajmo reć vodič, da im prevodimo to na eng, da idemo po raznim ustanovama i sl....I mislim si ja...a baš bi išla, al opet,meni bed uviojek reć....I nihš, na kraju sam pristala..:) Utorak je već opisan tako da neću opet..:)
Srijeda je počela vrlo rano....oko 7 i pol...U 9 se našli svi na željezničkom, čekamo Belgijance...dođe neki žuti lipi bus na kat...i njih 60 unutra..:D Na svu sreću, s nama su bila i tri vodiča, prevodioca hrv-francuski jer naši Belgijanci nemaju pojma engleski.
U mojoj i S.grupi je bilo 23 Belgijanaca i ta vodičkinja teta Ljiljaaaa..:) I išli smo na Brašćine u Centar za rehabilitaciju. Tamo smo bili 3 sata i noge su mi otpale, ali je bilo jakolijepo, ti ljudi su tako dobri,puni ljubavi i emocija- kako je rekla voditeljica tog centra. NJima je tako super kad im netko dođe, vesele se jako. Jedna žena je trčala okolo i govorila "bonžur madam!" :)
Zgrada je predivno uređena...sve je šareno,imaju hol koji je uređen kao mali gradski trg, imaju i svoj kafić mali:) Super im je, a i mora bit kad je to njihov dom.
Troje njih se priljepilo za mene, a ovaj jedan ne pušta ni za Boga!:) Sjedila sam s njima u kafiću, pa smo pričali, pjevali, smijali se:) Ova jedna cura, Sanja, rekla mi je da mevoli:) A kako lijepo:) Stvarno vidiš da su puni ljubavi. Inače tu budu mentalno retardirane osobe. Svaki posjetioc ih jako razveseli:) I zvali su nas da dođemo opet:)
To je bilo sve za srijedu:)
A da, i nakon stajanja tog dana na nogama, ispit u 3, prvo sam čekala do 6 i 45, a onda sam uredno pala ispit. :)
E, btw..u mojoj grupi jebio samo 1 muški, pa nije bilo bas materijala za gledanje:D Uz to, ima i curu:D Hehe...
Pita mene Alex jesam li zbarila šta hehe:D Da, definitivno:)
NIje meni do barenja:)
Četvrtak...obišli smo oš Gornja Vežica. Ona njihova ravnateljica je zmaj! Priča o školi samo, kakosu dobili ovu nagradu, onu nagradu, bla bla bla, a o djeci s posebnim potrebala mrvicu i ona se čudi što su nekli od njih zaspali! Al doslovno su neki zatvarali oči...Ne čudi me, pa i meni je bilodosadno. Gadna mi je žena.....ufff. I onda nekakve predstave za nas, djeca s posebnim potrebama su nam pjevala, glumila nešto i to...Sve je to ok, ali bemu, nisu došli gledat predstavu nego tu djecu i rad s njima. Ipak studiraju za to, a ovo im j epraksa. To je jedna Belgijanka i rekla..da gledaju smao "show", a ne ono što bi zapravo trebali vidjeti. Psihologici je bilo ful neugodno..:)
A ne, prije toga išli smo u OŠ Pećine...u razred u kojem je 4 djece s posebnim potrebama, 2 autista i 2 sporemećajem u ponašanju. Svaka čast učiteljici, divim joj se...radit s njima nije ni najmanje lako...a ona ih četvero ima! A s jednim je teško.
Uglavnom, noge su mi otpadale i danas...
I na kraju smo još otišli u centar za rehab Slava Raškaj...super su nas dočekali, pjevali su nam:) Jako lijepo je bilo..
I za kraj petak!
Petak sam prvo imala seminar ujutro, djeca i kućni ljubimci i između ostaloga sam izjavila da ukoliko netko ne želi uzgajat mačke da ih može kastrirat! ŽENKE KASTRIRAT, umijesto sterilizirat:) KOji je to smijeh bio, jedva sam se uspila skulirati:D
Kasnije sam, pričajući o pticama, odjednom rekla kukci, umjesto ptice..ono na koju foru ne znam:))))
Bilo je još par bisera hehe..al ajde...bilo je zanimljivo:D
I onda smo 2 cure i ja išle tražit Belgijance po Turniću (dio Rijeke) i našli smo ih u Popravnom domu, tj Domu za probleme u ponašanja (anije bas tako ime ali slično) i tamo smo ih čekali prvo, bili tamo sat vremena, i onda kad su skužili da ih napuštamo su nas izljubili, pitali akoćemo doć i poslali su nam, po S. neke naušnice:) Baš lijepo od njih..:) Baš bih htjela ić u Belgiju:)
I eto i onda sam išla na bus za Zagreb.....i što se onda dogodilo?
Čekam pol sata, 45 minuta bus...tj sat vremena...dođe, ja se dignem i opsjetim da mi je procurilo nešto...Ja ono,,,neeeee opet! Uletim u bus i sjednem..nadam se da nitko to nije vidio i razmisljam kako cu cim dođem tamo na busnu odmah uletit u wc se presvuc (sva sreca da sam uzela duple traperice, i to bas u slucaju da procuri). Ajme užas jedan...Bus je kasnio skoro sat vremena, Alex se pita gdje sam više...onda izađem iz busa, onaj ruksak sam nekako spustila da mi prekrije guzicu...ne znam jelsve prekrio ali brzinom munje sam otisla u taj wc i presvukla se...pogledam onda tu fleku, bas da vidim kakva je....to je nešto...ma ja ne znam...kako meni uspije svaki put tako...al ovo je FLEKETINA, ane fleka. A cijeli dan na 1 ulošku, nije ni čudo...Al dobro...zamisli da nisam imala traperice druge...ne zelim ni zamisljat to...uf..:)
To je to ljudi dragi.............Pusek:)
DODATAK:
Stavih novu anketu....rezultate stare ću vam objaviti naknadno...:)
Post je objavljen 26.05.2007. u 10:04 sati.