Ovo čekanje, to potpuno kaotično uhođenje je nešto što osjećam tako snažno i jasno, nešto što me čini živom. Kad bi mi barem pružio to zadovoljstvo da zaspem kraj tebe u bolničkom krevetu. Bilo bi to fascinantno i uzbuđujuće iskustvo, baš poput tvoje osobnosti. Miris bolnice neodoljivo pomješan s tvojim. Kad bi barem znao da te gledam kako spavaš kroz oči anđela. Tvoji mirni udisaji, nema ništa slađe od topline tvojih usana, ni neznaš da ljubim te. Ta bezgranična radost koja se javlja u meni dok prstima prelazim preko tvoje desne ruke, svaki ubod igle koja je ostavila crnu tintu ispod tvoje kože naprosto zadivljuje na ionako predivnom stvoru. Ispunjava me i sama pomisao na to da bih mogla jednog dana stvarno dotaknuti te. Zvuk otkucaja tvog srca smiruje moju brigu za tebe...volim te
Post je objavljen 23.05.2007. u 04:03 sati.