Marketing
A šta meni fali?
Moj kolega Krešo radi knjigu o Biokovu. Njegovo subjektivno viđenje ove planine, biljni i životinjski svijet i sve što je zapinjalo njegovom fotografskom oku. Išli smo na vrh neovisno o tome. U stvari po zadatku. Dočekat pobjednike brdske trke. Šibali smo autom i jedva stigli na vrh da bi na vrijeme uhvatili prvog trkača. S rive je tip stigao na Vošac za sati i devet minuta. Što je najbolje bio je falio stazu i izgubio tu 7-8 minuta. Radi se o Ivici Škopcu iz Bjelovara. E, kad smo već tu iskoristila sam trenutak i uslikala fotografa koji obično slika po Biokovu.
(Krešo u akciji na Biokovu)
Jednom smo išli na zadatak u Orebić. Prespavali u polu-privatnom aranžmanu. Kuca on ujutro na vrata i pita imam li pastu za zube. Ja totalno zamantana da uđe i da uzme u kupaonici. On opet pita da može li i četkica za zube. Ja skočila momentalno razbuđena. Jesi normalan??!!? On umro od smija. Da kakva sam ja to kolegica, da bi on za mene sve učinio…. Ni dan danas ne znam je li to bila finta za moje brzo buđenje. Ej, četkica za zube…
Vratimo se mi Biokovu. Prvi koji je stigao na cilj od Makarana bio je Joze Paunović šta radi u Općini. Svaka čast. Ne znam koje mu je bilo vrijeme. Ali neko turbo svakako je. Od naših su sudjelovali i Goran Bašković i Željko Bockovac. Mislim da je bilo još Makarana. Ali mi smo morali natrag.
Zadnjih dana sam imala nekih neugodnosti. Bolje reći prijetnji. Nekako se time ne opterećujem. Ali mislim da više neću podnosit presretanje na ulici. Nekad to treba i prijavit. Iako mislim da je zakon takav da policija reagira tek kad si jednom nogom u grobu. Ma bez veze. Gore od toga mi je što se nisam zadnje vrime naspavala. Malo više skitanja u vrime Porina. Ništa posebno posla, ali zato luda zabava s kolegama kojih je bilo prilično. Evo ih na zadatku. Sjatili se oko Gibonnija sa svih njegovih osam Porina.
Jednog Porina je nosio i Stipe Mađor iz Hladnog piva. I dao ga Mari iz Skale. Jer Mare radi najbolju kavu u gradu. Ko kaže da ne smin bit subjektivna? Alo!!! Kava! To je prvo što te ujutro pogodi. I zato je bitno da bude dobra.
Eto, spomenila sam Skalu. Pa da se odmah nadovežem. Ispred Skale se pojavio ovaj momak s majicom «Nisam ginekolog, ali mogu pogledat». Kažem: «Možeš jedino tome pasu šta ga vodaš». Ma vidi vraga.
Malo dalje u neko drugo doba i nekog drugog dana (e ko će više znat kad je šta bilo, uglavnom sve se ovo zbiva u nekih 7-8 dana, a redosljed nemojte pratit jer je sve zbrčkano). Lištun je gorio. Mislim da je to bilo prošle subote.
(Listun gori)
Opet Lištun. Pijemo piće u Pink Pantera. Došle Petra i Marijana iz «Pola ure torture» za naš stol. A, zbog Matka, neće valjda zbog mene.
(Ja sam Petra Nižetić)
I onda je Porin završio. Svi smo se preselili u «Dalmaciju» na after party. Ništa posebno. Svi znate da je zvijezda «Makarske televizije» Andrija Bakić, kojeg je otkrio Željko Pašalić Paša, postao i zvijezda Porina. E, šta televizija čini?! Zgodna hostesa ćakulala je s barba Andrijom, a neki mlađi galebovi nisu došli ni u razmatranje.
Kad su se svi pokupili kućama i kad se prašina oko Porina slegla, ostali smo opet sami. Upravo tako – sami. Edita i ja otišle na piće. Lištun prazan. U jednom trenutku pogledam jedine žive duše, osim nas, koje su tu prolazile. Anu koja živi u Londonu i jednog crnca. Sili oni s nama i krenila priča. On je Pablo, po ocu Afrikanac, od majke Kubanke. Živio pola života u Portugalu, a ostatak u Londonu. On je sada makarski zet. Trebali su doći tek na ljeto, ali njega je zanimalo kako će ga sredina prihvatit. Kupio last minute karte i sa Anom i njihovom šestomjesečnom kćeri došao na par dana. Kažem da ga je sredina prihvatila 100 posto. Nas dvi, jedine tu, smo ga prihvatile i još smo se tako ismijali svi skupa da nije bilo nikakvih dilema oko prihvaćanja. Uz to je učitelj salse. Totalno otkačen. Odmah smo ugovorile satove za na lito. Zna tek par riči hrvatskoga. A i nama dobro dođe malo vježbe engleskoga. Sretnem ga sutra ispred Biokova na pizzi. Maše on, ja stala i ćakulamo. Uto prolazi Dane Zrna i dobaci mi «A šta meni fali?!» A je li? Znači tako. Svaki komentar je suvišan. Upoznala sam ih. Opet smo se ismijali. Inače, Ana radi za Shiseido, poznatu kozmetičku kuću. Šminkala je mnoge poznate osobe. Dogovorile smo kad je još prošli put bila da će donit slike poznatih s kojim je radila. Izvrsna je u svom poslu pa su joj ponudili da radi u kazalištu, ali je sad na porodiljnom i to će pričekati.
(Ana i Pablo)
U zadnje vrime sam nekako okupirana nekim novim idejama. I zato je blog lagano pao u drugi plan. I dosta materijala kojeg sam prikupila je zapravo propalo. Ali u svemu tome su se i neke ozbiljne stvari dogodile. I sad nastojim uobličit priču koja će ugledat svjetlo dana pa kome krivo kome pravo. Ali o tome u sljedećem postu. Za kraj ovoga još samo jedna sličica s Dugiša. Neki sudoperi. Cila kužina u stvari. E, koliko god se ja trudila zapazit neku svijetlu točku, uvik me nešto neugodno iznenadi. E, moj Doogish, nikad poštenog kvarta od ovog dijela grada, mislim arhitektonski, pa se ti kuni u njega koliko oćeš.
Ovo bi ustvari bilo odrađivanje dugova. Stvarno bi bilo vrime da malo više budem up-to-date.
Post je objavljen 30.04.2007. u 00:56 sati.