Dok pijemo čaj, sjedeći jedno nasuprot drugog, bezbrižno čavrljamo. Baš me zanima kako ćeš mi prići i baš me zanima koji razlog ćeš ovoga puta smisliti.
Pokazat ćeš mi najnoviji model mobitela na računalu ili pojačalo koje želiš kupiti. Prići ćeš meni, prići mom računalu sasvim, sasvim blizu ...
Dok stojiš pognutih leđa nadamnom, naslanjam se duboko u stolicu sve sa željom da te dotaknem, onako, kao slučajno. Da te promotrim još jednom izbliza, da osjetim miris tvoje kože...
Na ramenima i prsima, tu najljepše miriše. Volim te poljubiti, cmoknuti na ta mjesta, a onda zaroniti nos u tvoju kožu i udahnuti, udahnuti duboko. Udahnuti miris tvoje kože, miris tvog parfema, miris muškarca koji bi mogao biti moj, samo moj ...
Gledamo u računalo, ruku mi lagano naslanjaš na rame, prilaziš sve bliže, kao objašnjavaš mi nešto ... Oboje znamo da je to početak jer upravo si mi prišao, upravo ostvario kontakt. Sve manje slušam što govoriš, sve više razmišljam o tvojim usnama, o poljupcima. Sve češće pogledi se susreću, sve češće ovlažujem usne ...
I onda, ruka s ramena klizi prema grudima, druga traži koljena. U trenu spuštaš se na pod, rastvaraš mi butine, otkopčavaš košulju. Puštam te da radiš što želiš, puštam te da me iznenadiš. Noga na ramenu, prsti klize. Ljubiš me, centimetar po centimetar, od zgloba do koljena, preko butina do trbuha, pa onda jezikom natrag, natrag na početak. Kad poljubiš sve, kad ovlažiš sve, uzet ćeš drugu nogu, podignuti je na rame i ponovno krenuti. Od zgloba preko koljena, sve do trbuha, grudi ... pa opet jezikom natrag na početak. Svaki centimetar moje kože mora biti ljubljen, svaka pora ovlažena, svaka točka lizana ...
Uh, mislim da sam pretjerala i uopće ne znam kako ću ovo završiti!
Post je objavljen 24.04.2007. u 08:19 sati.