Stajao sam tamo
ogoljen pred tobom i čekao
udarac krvnika.
Čekao izvršenje kazne ili razrješenje krivnje.
Hladnoću tvojih plavih očiju
prebojala je nijasna žutog
crvenog, zelenog..
i duga što iz njih je izašla
obuhvatila me
moju nagost prožela do
kostiju.
Lomila ih
vadeći otrovanu srž,
puštala je da u zemlju otječe.
A sa njom i bol,
i radost,
i tugu,
i smijeh.
I pogled tvoj sad govorio je
Ozdravi.
Budi ono što jesi,
što već dugo nisi bio.
Razgovarat ćemo poslije.
Post je objavljen 16.04.2007. u 08:10 sati.