-"Kap, a zašto plačeš?"- upitala me Kapljica jedući marelicu.
Mala se sva zapackala od nje.
-"Daj da te obrišem"
-"Maaa ne moraš"- odmaknuvši se od mene rekla je to
onim svojim piskutavim glasom.
Gledala sam je sa zahvalnošću što postoji,
suznim očima dok je lizala prste, zamrljanim marelicom.
-"A zašto se sada smiješ?"- gledala me svojim velikim
crnim očima
-"Ma zar je bitno?"
Privukla sam je k sebi i zagrlila.
-"Znaš, čudna si ti osoba."
"A mala, jesi pametna"- mislila sam u sebi.
Nastavila je kopati po marelici sa prstima.
Post je objavljen 13.04.2007. u 22:35 sati.