Marketing
Don`t forget your smile...!!!!!!
Ey ljudeki....evo me...konačno imam malo več časa za blog...fčera je bilo zaaakon....bila sam pre meši..od 7 do 9...jedva sam zdržala...kaj nas mučijo..al moje bocke su me držale na životu..celo mešo smo klofrale...i cepale se......đela mje z svećom skoro roko vužgala....i mali miška se krstil..hehehe...:)...mislile smo kaj posle pemo v prilok na vuzmenko...unda je moj šogor poslal sisterki sms kaj demo v cirkovljan.....štele smo iti z bicima...al su moji storci rekli kaj nas budu oni pelali....došli smo na vuzmenko v prilok...pobrali smo sanjico i cilo i išle smo v cirkovljan...oko vuzmenke ga bilo malo ljudi
...kulko se jo zmislim samo vatrogasci..tam de je sviral mustač bend ga bilo dost pipolsi...bocke su mi držale fige, a jo sam išla nagovoriti storce dal smemo v dom..i nakon duugo nagovaranja uspela sam....još me tam nekov deda skorom z grahom našopal..al sam fletno pobegla...jo sanjica i cila smo dišle prvo do himzija..sisterka,šogor i kos su išli za nami...pre himzijo smo si spile jene kruškovce(z ledom, naravno)........nit smo ne morale pločati....himza je častil.......juuuupi....išle smo do doma...igrali smo stolnoga, hižman je donesel pive,,...jo, cila i sanjica smo im skoro se spile....i unda....suprise.......mrc je donesel kruškovca...jo i cila smo plesale po stolima...a,ovo ostalo se jedva.....zmislim......oko 00:00 smo morale već dimo...jer posle nebi mele prevoza.................legla sam se v krevet........i ...poters v črevo....več sma ne mogla...dišla sma na balkon......i .....r................g...............l.....................a...užas...koji je to fuuuuuuuuuuuj osjećaj....nej vam to preporučila......dobro kaj me varga zvol na mob...malo su me smirili......od denes već niš,ali niš ne pijem..............zaspola sam kaj crkejna...v 6 sam se stola...jer sam vjutro išla k meši....vuni sam bila pod mešom................................. buraz mje dišel v Krško na speedway.......sosed me na
govaral kaj pem z njima....jer ipak mi bratić vozi trku...al neak mi se na dalo iti........i ono...standardno...našopala sam se šunke,jejci............uj ti ga dol negdi još me ve črevo boli.......jo se nadam da se denes pok pemo malo gubit...varga me nagovaral kaj dem v cirkovljane v odm..neznam baš...a možda pa didem.....jer bom sprhla doma...kak ono ide..doma ljudi hmirajo.....
MOj NETKO (i nemoj misliti da patim! Ni najmanje!)
Nikada prije nisam primjećivala da postojiš,skroz dok me
nakon jednog susreta nisi počeo podsjećat na jednog dečka koji
koji je jednom,uzalud pokušao osvojiti moje srce.
Što sam te češće gledala,to sam se više privikavala
na tvoju prisutnost u mom životu i postajao si navika mojim
ocima.Navika bez koje sam mogla,ali nisam htjela.
I nije u pitanju ljubav jer ljubav je prica iz lažnih
magazina,ljubav je miljama daleko od nas...
Onda je došlo vrijeme kada si i ti mene počeo uočavati i svaki
tvoj pogled...i one tvoje smeđe oči...
Tako puno govore iako si ti tako zatvoren u sebe...
Kao da se bojiš istine ili bježiš od nje...?
Bježiš,ali sporo.
Bježiš,ali se ne pomičeš.
Možda srce govori...?
I ona večer kada sam bila blizu tebe,kada smo se smijali
noći što sam zbog tebe ostala budna,ona večer u kojoj
nam se pogled spustio niže od očiju,na usne...
Usne su ti bile privlačne kao da su prelivene čokoladom i to onom koju
bih pojela svake minute,sekunde...
Ti si htio probati čokoladu mojih usana...
I pamtit ću tu večer,tu izmjenu čokolada i taj okus tvoje,tako
posebniji od svih drugih...
Kada si odlazio,iz daleka se čula pjesma:"Ti si mi u krvi"...
A ja sam tu noć zaspala,odmah jer sam znala da ono što je bilo,
nije trebalo biti.
Bila sam očarana novim okusom čokolade...
Ujutro,kada sam otvorila oči,nasmijala sam se i nije me bolilo
to što sam znala da sve što je bilo,na tome i ostaje i ponoviti se
više neće.
Više nema one nove čokolade i ona večer je utopljena u zaboravu,
utopljena u novom okusu,utopljena u vaniliji...
Baš uvijek......?
Opet sam dobila tu ulogu.Tj.oduvijek sam ju imala.Ali mislim da nije za mene.
Jer sam kukavica.
Kukavica kad treba nekoga povrijediti.Kad treba nekome reći nešto što ne želi čuti.
Ali moram reći...Nitko me ne pita je li teško,da li boli...
Da,teško je.Da,boli.Znaš da netko može biti sretan uz tvoju lijepu riječ,
ali moraš reći ono zbog čega će biti tužan...
Zbog čega će boljeti...Zbog čega će noći biti teže...
A dani besmisleni...
A sreća je tako blizu.I zašto baš kad sam najviše sretna dogodi se ono što me
najčešće i zaboli,da ja moram nekome promjeniti dane...
Da ja moram zabiti nož...
Zašto sam rođena da ubijem ljubav prije nego što se i pojavi.
Znam.Smješno.Što to uopće znači...?
Shvatite kako hoćete...
Ali,zašto baš ja...?
Post je objavljen 08.04.2007. u 16:03 sati.