Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/danasjeteskobitiglup

Marketing

...ne bas najbolje...

...ej ljudi evo dosla ja sa ekskurzije...bilo je super...mislila sam da ce nam bit posrano zbog razrednika ali nije bilo...bili smo na hvaru...nije bilo bas puno deckiju...jer su oni u gradu samo petkom,subotom i nedjeljom...to nam je tamo neki decko rekao...kojeg smo upoznali na igralistu ispod hotela...koji debili...ja i nina smo bile "najpopularnije"...svi su bili samo u nasoj sobi...nisam nis tamo spavala pa mi se zato sad spava po cijeli dan...u busu je bilo odlicno...uzeli smo sa sobom zvucnike i navili cajke do daske...posto se profesori nisu bunili...nama dobro doslo...imali smo ludog vozaca...davao nam je garice...sprdao se sa nama...a i ova sto nas je vodila,onaj vrag vodic...nije bila losa...u nekim stvarima je bila dobra...npr.sto nas je skrivala od profesora dok smo pusili na trajektu itd....ali u nekim stvarima je stvarno pretjerala...hotel nam je imao veliki baze...u kojem se nismo kupali...sobe su bile fora...sa dva kreveta,stolom i velikim ogledalom iznad njega za sminkanje...zadnji dan smo trebali spavat na parkiralistu jer smo bili zlocesti...ali ipak nismo...tamo su nam dosli neki austrijanci...pa su se zalili na nas...i rekli da ako se ne smirimo da ce pozvat strazare koji ce bit ispred hotela sa svake strane...i da onda necemo moc preskakat preko balkona i ici u druge sobe...cega je bilo...i to jako puno...sto je naravno normalno...bili smu jednom od najskupljih i najboljih kafica u europi...nina,pepa,mysa,inka i ja...u kojem ne postoji cedevita...ja i inka smo narucile ocijedenu narancu...koja je kostala trideset kuna...a najskuplje sto postoju u kaficu je boca sampanjca koja kosta 2800 kn...jako je lijepo i cisto...zadnji dan je bio najgori..bilo je zabavno u busu dok nismo culi jako losu vijest...da je naseg cara rufusa lupio auto...svi smo bili u soku...ful mi ga je zao...nije dobro...ima frakturu lubanje...izvadili su mu neku kost iz glave...sad ima rupu...ruka mu je smrskana...slomljena kljucna kost...nesmijemo ga vidjet barem tjedan dana...barem su tako rekli...ne zna se dali ce biti dobro dok se ne probudi...ne znam...ako nes pode po zlu sa njim ja cu se ubit...on to mora izdrzat...MORA...svi ga mi volimo...u ponedjeljak kada smo isli na ekskurziju morali smo bili u 7 i 45 kod doma mladih...on se probudio ranije da bi nas dopratio do busa i pozdravio nas...zvao nas je svako malo...jako je dobar decko i onda mu se to dogodi...evo sad bi napisala nes za njega(inace ja njega zovem krokic,a on mene ribica)...moj krokicu...nemas pojma koliko mi je tesko radi tebe...najradije bi plakala i danju i nocu ali cemu kad znam da ti to nece pomoc...sve bih dala da se to nije dogodilo...nadam se da ti je bar malo bolje...mozda ti ove rijeci nista ne znace ali ovaj je kratak ulomak pun ljubavi prema tebi...i znaj da mislim na tebe cijelo vrijeme...i nadam se da ce sve biti u redu i da ces uskoro biti sa nama vani,da se smijemo i zajebavamo kao i prije...i da opet budemo sretni...krokicu volim te i molim za tebe da ti bude bolje...drzi se...mozes ti to...tvoja ribica...
Rufus je car...
Rufus je kralj...
Rufus je ovoj zemlji dar...


Free Image Hosting at www.ImageShack.us

Post je objavljen 06.04.2007. u 23:30 sati.