Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/dilemen

Marketing

Burzovni mešetar Joško

Pospan sam kao osakaćena i pokisla kuna zlatica. Trenutno. Inače se dobro držim, iako sanak svako malo sklopi oči mi moje. Sve to, jer se puno radi. Već mjesec dana sam pod otežim opterećenjem. Ako ne i više. I još toga ima puno, ali kao da se nazire kraj. Vidjet ćemo. Osim toga, nema posebno nekih događanja. Bjah prošli petak u Italiji na koncertu diskoidne skupine maštovita imena !!! (čitaj: čk čk čk). Put je bio zabavan, ali i dug. Popilo se nešto alkohola, razgovaralo se o dužini penisa pojedinih poznanika, pojeo se pokoji talijanski sendvič. A prvo što učinismo nakon ulaska u Bolognu bilo je sjedanje u Burger King i hranjenje dobrima iz tog hrama faširanog mesa uobličenog u jako plosnati valjak ubačen između dva komada kruha.

Nakon hranjenja trebalo je zaplesat, pa to i učinismo, al ne prije pola 12, jer prvo Talijan nije pustio Hrvata u dvoranu, jer Hrvat bijaše uranio. Ostavio nas mrski okupator na kiši te je Hrvat čak malo i promrzao, ali kada je napokon ušao u dvoranu, bio je sretan do te mjere da je odmah potrošio nekoliko eura na pivu i rakiiicu. A onda je zauzeo svoje mjesto u prvim redovima i čekao da se zvijezde večer napokon udostoje izaći van. A kad su izašli krenuo je dernek od 70-ak minuta. Plesao sam kao što Travolta nikad nije, niti će moći, a mislim da bi se i Astaire posramio i otišao kući plačući, možda bi čak i zavirio u čašicu, pa bi ga spopala utučenost, pa bi dignuo ruku na sebe. Nikad se ne zna. Uglavnom, dobro je bilo. Vratili smo se živi i zdravi, iako malo zalutasmo oko Trsta, vuklo nas je nešto tom gradu, mora da je ipak naš.

Pogledah prošlih dana i kvalitetne filmske uratke neke. Prvo jedan od kojeg i dan danas želudac hoće silom van. Mudro odlučih da će bit dobro da se ode na skrivenu premijeru. I što dobijem? Film najgori! Harsh times. Nažalost, ne mogu opisati zašto je film loš, to se treba vidjeti, ali dat ću samo jedan citat iz filma, pa vi prosudite da li je to film za vas ili ne. "Dude, that's a serious breach of the homey code!". Svako daljnje objašnjenje je nepotrebno. Na sreću, situaciju su spasila dva klasika, od kojih se uvijek čovjek osjeća bolje i plemenitije Dakako, riječ je o filmovima Rambo 2 i 3. Oni dođu kao lijek na najgoru ranu. Gledajući ta dva filma, u dva različita dana, normalno, pojelo se nešto hrane, jer na prazni želudac to ne ide. I iako sam rekao da pazim malo na hranu, zalomi mi se tu i tamo poneki izlet u nepoznato, ali masno. Što ću, jače je od mene. Burgudavak!!!!


Post je objavljen 05.04.2007. u 18:07 sati.