Ovaj čovjek se zove Toma R.
I dok hitro korača ulicom, žureći se u zgradu Poglavarstva, niti ne sluti da će se njegov život za nekoliko trenutaka u potpunosti promjeniti. Ništa više neće biti isto. On samo ramišlja kakvu kavu treba skuhati za g.Zastupnika, a kakvu za g.Gradonačelnika. Nije ni svjestan da ga svaki njegov korak bliže vodi ka putu... - putu u ZONU SUMRAKA!!!
Toma R. je ušao u zgradu, ne primjetivši da na ulazu stoji veliki natpis "Zgrada Komiteta". Popeo se na prvi kat i ušao u svoju kancelariju i ostao zapanjen. Na zidu je visila slika druga Tita, kožne fotelje su bile zamjenjene drvenim stolicama, metalni arhivski ormari su nestali, a umjesto njih su stajali masivni drveni sa odvaljenim vratima, prepuni nekakvih spisa. U sobi je vladao jeziv polumrak. I taman kad se mislio okrenuti i napustiti kancelariju, u nju je ušao drug Načelnik u štofastom braun odjelu. Nije govorio ništa. Ni Toma nije rekao ni riječ. Odmah potom je u kancelariju uletio i drug Sekretar. Zatvorio je vrata za sobom, prišao prozoru, navukao tamne crvene zavjese i prstom zapovjedio Tomi da sjedne na jednu od stolica. Upalivši stolnu lampu, uperio ju je Tomi R. u lice i počeo:
d.Sekretar: Kako se zoveš?
Toma R.: Pa to sam ja. Toma R. Kaj me ne prepoznajete g.Zastupniče? Kaj se ovo ovdi dešava?
d.Sekretar: Nisam ja nikakav g.Zastupnik. Ja sam drug Sekretar i od sad ćeš me tako zvati. Jel jasno?
Toma R.: Je druže Sekretaru. Jasno. (!!???)
d.Sekretar: Jesi li ti član vladajuće stranke u Gradu koja se skriva pod konspirativnim nazivom ZNA SE?
Toma R.: Nisam (ispalio je k'o iz topa Toma R. vidjevši da je vrag uzeo šalu pod svoje)
d.Načelnik: Laže.
d.Sekretar: Jeste li vi svojim delovanjem, skupa sa rukovodećim licima G.Z..-om (53) i G.G.-om (58) doveli ovaj Grad pod potpunu kontrolu vlasti iz Karlovca?
Toma R.: Pa kaj ja znam, ovaj moral bi se posavetovat sa vami, gospodine Zastup....
d.Sekretar: Nema ovde nikakvih "gospodina". Svi smo mi drugovi. Samo neki zaslužuju taj naziv, a neki ne. Odgovori na pitanje.
Toma R.: Dobro, kaj ja znam, jesmo.
d.Sekretar: Zašto?
Toma R.: Nimam pojma zač. To ste vi gosp...ovaj drug Zastupnik je tako rekal, da će nami bit bolje ako se svi damo Karlovcu.
d.Sekretar: Šta je još taj vaš drug rekao?
Toma R.: Pa rekal je da su ove godine šljive bolje rodile u Karlovcu nego pri nami i da će bit dobre brlje tamo i da nam je bolje na vrime da se tamo skrasimo.
d.Sekretar: Aha, dakle, oćeš reći da kod nas ništa ne valja, kod nas ni šljive ne valjaju?
Toma R.: Pa nis ja to mislil.
d.Sekretar: Zašto?
Toma R.: Kaj zašto? Zač ni šljiv il zač nis ja to mislil?
d.Sekretar: Svejedno je. Govori. Zašto?
Toma R.: Zato kaj smo mi napravili ovdi pri nami deponije za svakakvo smeće, pa nam niš više ne rađa. A tamo pri njimi sve rađa.
d.Sekretar: Aha. Dakle priznaješ da ste sustavno podkopavali sistem razvoja našeg Grada u ličnom interesu i sa namerom da sebi pribavite sve vrste materijalne koristi?
Toma R.: Priznajem.
d.Sekretar: Dobro. Priznaj i ostalo.
Toma R.: Koje ostalo?
d.Sekretar: Sve.
Toma R.: Dobro, priznajem sve.
d.Sekretar: Aha. Tu smo. Druže Načelniče ja mislim da je ovaj slučaj zaključen. I da je ovaj spreman za rešenje po kratkom postupku.
d.Načelnik: Slažem se druže Sekretaru. Ne treba odgađati izvršenje kazne.
d.Sekretar: DEŽURNI !!! Vodite ovog izdajnika pravo pred streljački vod.
zvvvvrrrrrnnnn, zvvvrrrrnnn... - u tom času je Tomi zazvonio mobitel i probudio ga iz dubokog sna.
Toma R.: -Joj, dobro je. Ja sam ovo sve samo sanjal. To je sve od oni gemišti snoć.
zvvvrrrnnnn, zvvvrrrnnnn....
Toma R.: ALOOO!!! Kaj je sad? Ki me budi sad u ovo doba?
iz tel.slušalice: Drug Sekretar vas hitno zove u Komitet. Odmah.
Post je objavljen 28.03.2007. u 16:07 sati.