Ulazim u razred...hm..zgodan dečko. Brijem da je umišljen do bola. Ali ni ne izgleda tako...Zajebancija, od 2. dana, smijeh, kurenje, na račun moje visine..smijem se. Ne smeta mi, dečko je legenda. Zajebant po mojoj mjeri, predobro. ..postaje osoba s kojom mogu o svemu pričat, i još je muško? ljudi..na konju sam :-D....dani idu...tada mi kaže nešto što me totalno šokira, pomalo zbunjuje, ali da, kad tamo živi, ne volim taj kvart. Nije valjda prečesto, tražim pozitivu.Pokazuje da je frend, pravi, drugačiji od drugih...zagrlio me, vidi se da prvi dojam niš ne znači. e koji car..preskočio me..lom! Svaka ti dala..nosi me po razredu, okrece naopačke :-D, kave, ljudina velikog srca. Mislila sam da ovi iz osnovne bili frendovi?? Ljudi koji me jednom tako odjebali, ko zadnje smeće sam se tada osjećala i to neću nikad zaboravit.Zajebancija je to kao bila? ali tolko jadne...prejadna, djeca. Znam da ON nebi nikada napravio i neće, jer je puno drugačiji. Škola..pomažem kolko mogu, teško je jako, znam. Instrukcije iz njem, trudim se, ali njemu se ni malo neda. Moj tulum, sranja. Staje iza mene, brani me, zagrli i kaže, nbit će sve ok..Ne treba ni reči, dovoljno je napravio. Tada sam mu rekla da ga volim. On je 1. frend koji je imao tu čast, zaslužio je. Pukla sam tad..rekla sam ekipi iz osnovne da mu nisu ni do koljena, jer zaista nisu. Bilo je to bezobrazno, znam. Ali izletilo je iz mene nekontrolirano.
Svaki dan u školi mi je super. Prazno je kad ga nema, mog prijatelja. Nema mi se tko "pogano" smijat u facu, ko zadnjoj budali.
S druge strane, sada, on se uništava. Radi to svjesno, ali uvjerava sebe u suprotno. Ne mogu mu ništa dokazati, tvrdoglav je, ne sluša. Kao da govorim zidu, samo mu dižem tlak, a želim mu najbolje. Danas smo shvatili da je prešao granicu. Ne može više ovako..bojim se..Bojim se da će propasti, ako ovako nastavi. Kako Ivana kaze: On se smije,ja se smijem, on plače, ja plačem...ali istina je. Čemu sve kada osoba koju volim udara šakom o zid, bjesni, kao da tone. Gleda me ubojitim pogledom. 1 je glavni razlog za to..ali nije jedini.Ali on može uspjeti, samo se treba trgnuti i i ići dalje. Pogledaj mene...šta mi fali? Zašto i ti nebi pokušao bolje...pomoći ću ti ako treba. Imam vremena i 4 sata razgovarati ako treba, kao one nedjelje...Znam da će mi sutra reči: Curo, ti si totalno izgorjela...reči će da sam zabrijala, da preuveličavam! ali nije..i neki to znaju. Tada ću te zagrliti, pokušat ću. Prijatelju?
volim te... jako, vjeruj mi. Osijećam se kao lik iz knjiga, dovoljno sam ih pročitala, i želim da pročitaš "mi djeca s kolodvora zoo", ta knjiga me promijenila. Tada sam rekla da ako ikada upoznam osobu koja ima problem, pomoći ću joj, kako god. Jer znam da nisi glup, i da možeš, zato dižem paniku sada, kada mogu još nešto učiniti...sreća je tu, samo je treba vidjeti. A ja neću dopustiti da se današnji dan ponovi i neće. Ali slušaj nas malo..za svoje dobro...volim te!
P.S. ovakvog prijatelja će rijetki naći...
Post je objavljen 26.03.2007. u 22:48 sati.