Što li sada radi nepozvani stanar mojih misli? Misli li na mene?
Pohodio je moje snove noćas, al snovi su jedno, stvarnost nešto sasvim drugo ...
Pitam se pitam, zašto uopće trošim energiju na njega? Zašto uopće gubim vrijeme čekajući ga?
Jesam li vam već rekla?! Sreli smo se!
Ima tome sad već tjedan dana. Rekla bih vam bila je topla zimska večer jer zima je još uvijek, al kao da nam nije ni došla :)
Pa nek onda piše ovako:
Bila je topla mirna večer. Mrak se spustio na uličice Gornjega grada. Bilo je pusto.
Šetali smo polako i tiho, čak ni svojim koracima nismo remetili noćni mir grada.
On je pričao, a ja sam samo razmišljala kako bi bilo poljubiti ga, skupljala hrabrost dotaknuti njegovu ruku, gutala knedle i nadala se da će on to učiniti prvi.
Al dogodilo se nije ništa, nismo se poljubili, nismo se čak ni dotakli.
On je tražio susret! On je predložio šetnju Gornjim gradom! On me otpratio do auta, a onda .... ništa!!!
Poklonio mi samo osmijeh, ugodno provedenu večer, šetnju i .... ništa!
Ja sam sjebana kad su emocije i kontakti u pitanju, al on nije ništa bolji od mene!
Zašto se ovaj post toliko razlikuje od svih drugih???
Post je objavljen 08.03.2007. u 08:31 sati.