Marketing
papar
Dobio sam zadatak,zadatak jest da je malo papren,ali trebam ga odraditi,…zašto i otkud nick ..papar…
Pripremao je i pjevao:
„nadrobi papra i lovora,mente listić i malo tima,
Miješaj s medom i datuljama,da ugodno bude svima,
Pa dodaj octa-kvasine,kapljicu ulja i starog vina,
U kokinu juhu to potopi,sa začinom od kumina…“
Ne sjećam se tačno,kako sam došao do jedne lijepe knjige,al dobro znam,da sam baš u njoj našao nešto,nešto što bi moglo da bude moj nick.. papar..
Naime ,čitajući tu Barbierijevu ironičnu priču,uživajuću u ljubavi,načinu spravljanja jela,ujedno i ogorčen,zbog….. nepravde….
Ogorčen progonom krivca,krivca ,koji i ne zna zašto je kriv.
Zašto je to tako,pa nick baš papar,evo radi ovoga što slijedi..nepravde,na koju sam ogorčen ,protiv koje sam vječiti borac..
Hmmm,između ostalog ,čak i veće nepravde koja se provodila nad neimenovanom likom (krivcem!?)Barbierijeve priče izdvojih samo ovo:
„ „ „
….otkrio sam,da mi je nestalo crvenog papra.Naime ,obično premazujem rostbif,to mu i daje pomalo opori ukus.
Kad sam kupio što mi je bilo potrebno,prodavačica me nekako čudno pogleda.
- Moram vas zapisati.
- Zbog čega?-upitah uznemireno.
- Zbog crvenog papra.
- Ne razumijem.
- Od danas moramo zapisivati sve koji kupuju strane mirodije.
- Ali papar nije strana mirodija.
- Uvozimo ga.
- Uvoze ga svi.
Ona samo klimnu glavom i gurnu mi pod nos knjigu nalik na telefonski imenik.Na koricama, na bijeloj naljepnici,isticala su se slova:
INDEKS MINISTARSTVA
ZA JAVNI RED I MORAL
Pod broje 864. pisalo je
“Papar,crveni.
Mirodija podliježe javnoj registraciji upotrebe.“
Potom spremi knjigu.
- Jeste li već nekoga zapisali?
- U našem kvartu samo vi kupujete crveni papar.
- Koliko sam shvatio ,ne zapisujete samo zbog papra!?
- A mislite na to.Da bilo je nekoliko prekršaja.
Spomenula je „prekršaj“,baš kao i šef.Opet me oblije hladan znoj,kao da sam na optuženičkoj klupi i čekam odluku porote za koju znam da će glasati:“Kriv je!“
-Znate – progovorih zamuckujući – meni zapravo crveni papar i nje potreban.Radije ću uzet crni..
- Ali već ste platili.Crveni je dvostruko skuplji.
- Uzet ću dva crna.
- Ona za čas zastade i još me jednom dobro promotri.
- To je nemoguće.
- Zašto?
- Već sam vas zapisala – odgovori,pružajući mi popis na začelju kojeg je bilo upisano moje ime…..
Više nisam mogao ništa popraviti……..
Jedini grijeh bezimenog lika u ovoj priči je;njegovo uživanje u spravljanju jela,te radi toga bude nadziran,zatvaran,osuđen na zabranu kupovina namirnica;kuhanja;na kraju i zabranom jedenja..
U momentu oduzimanja svih sloboda življenja,ostaje mu samo da izabere način na koji će da umre.
Uživao je čak i tada,čak i tada ,kada je spremao smrtonosno jelo….
Bezimeni:
prkosim nepravdi sa nickom papar,koji je tebi tada bio zabranjen,umro si al sjećanje na tebe ne umire….papar
Evo ga šefe,koristim ga,uživam u njegovim čarima,slobodno ga kupujem,čak sam po njemu i prepoznatljiv..papar
Đesi shefe,jel ko ljutio..
Post je objavljen 07.03.2007. u 22:44 sati.