-MY LIFE-
- Došlo mi nešto i shvatih kako su ljudi dvolični i glupi, ne svi, no ipak većina njih je… Toliko se boje nečeg drugačijeg od sebe, nečega čega nisu ni upoznali i čega se nemaju razloga bojati… Jednom se pojaviš sav u crnom i odmah si sotona, vještica, bolesnik… Kad se mogu okoristit o tebe, dobar si ko kruh, no čim im ne trebaš tko te jebe… Zato sam kroz život stekao zaključak "Nikom ne treba vjerovat"… bar ne dok ga ne upoznaš vrlo dobro ili dok ne skontaš da bi ste ti i ta osoba mogli biti pravi prijatelji… Ja sam se nekoliko puta prevario i od sada ne vjerujem nikom… Imam samo jednu pravu prijateljicu koju znam otkad znam za sebe i s kojom sam dobar kao s nikim na svijetu… možemo si sve reći… iako ja i dalje nemam povjerenja, a i teško se izražavam, a i ponekad se bojim ruganju… Mogu ja reći da mi je svejedno kad mi se neko ruga, a gori je od mene, ali ponekad te te riječi znaju zaboljet… Da ja sad svima kažem kako mene zanimaju vještice i njihova religija, 99% ljudi bi me nazvalo čudakom i reklo da se klonim tih poslova… Ljudi se jednostavno boje nepoznatog... A, najviše mrzim kad mi kažu "A, ti slušaš one bolesnike koji mlate glavama!", kad mi to netko kaže, oči bi mu iskopao… A, to neće nitko drugi reći nego oni paćenici što slušaju narodnjake, ne svi ali većina… Ne želim sada o toj temi ali idu mi na živce… Ja sam se pronašao u toj glazbi i tim tekstovima… Jednostavno ja to volim slušat… Ne želim biti kao svi… želim biti drugačiji… ne želim slijepo slijedit trendove (NEDO BOG)… želim sam stvorit svoj trend… ako ću si ja pobojati nokte crno, onda ću ja to napraviti… boli me šta će ko reć… Ne mogu više pisat, umoran sam, odoh malo odspavati… Blessed be…
Post je objavljen 04.03.2007. u 10:16 sati.