Marketing
izletić
Photo by: Brunhilda
ZAGORJE, (NE)MESO, ZELJE I SMIJEH
Pun autobus. Ruta – Klanjec, Kumrovec, Veliki Tabor, Krapina, Sveti Križ Začretje.
50 ljudi na izletu. 48 penzića, Mišić i ja. (O.K. nisu svi penzioneri, ali oko 85% njih je!)
Prvo nas s oduševljenjem i čuđenjem gledaju, kao da smo u trenirci došli na Opernbal. Nema verbalne komunikacije, samo poneki pogled poskrivečki ili diskretni osmijeh. Kao da im je neugodno.
Večera uračunata u cijenu izleta pa je menu unaprijed poznat – buncek, krvavice, kobasice, restani krompir, dinstani kupus i za kraj štrukle; i ni manje ni više nego deci bijelog vina.
Gdje god da smo sjeli preko puta nas bi sjeli ljudi barem duplo stariji od nas. No, ove su gospođe, po njihovoj priči, skoro pa tri put starije od nas (jedna ima unuke 3 godine starije od mene).
Dakle, 4 gospođe od svojih 75 + godina.
Prvo lagano smješkanje. Da izvide situaciju valjda – ako uzvračamo osmijeh, onda valjda prihvačamo komunikaciju, a ako uporno ignoriramo, onda valjda odustaju od pokušavanja.
Kad je došla hrana Mišić i ja smo prvo damama pustili da se ponude, a onda smo krenuli uzimati sebi. On je uzeo krompir i zelje, a ja samo krompir i malo kruha.
Krompir je bio izrazito žut da je izgledalo kao da su žganci.
- „Pa to su žganci, a ne restani krompir!“
- „Je pa da, krivo su nam valjda rekli!“
- „Ili su promijenili menu!?“
A onda su probale:
- „Pa to nisu žganci! To je krompir! Pa kak je tak žuti?“
- „Kaj to krompir?? A kak je tak žut?? Možda su metnuli šafrana nutra, pa je zato tak žut!“
- „Ma to je neka nova vrsta krompira!“
- „Možda je GeeMO!!“
- „Sigurno su stavili šafrana!!“
- „Je pa nič se ne osjeti!“
Kako je moj Mišić na dijeti pa mu taj dan nije na rasporedu bilo meso, a ja tu i tamo izbjegavam meso jer ga ne volim, krenulo je otprilike ovako:
- „A vi ne jedete meso?“
- „Pa ne baš!“
- „Vegetarijenci!!“
- „Nismo vegetarijanci!“
Šutnja...
- „Jeste li vi manekeni??“
- „Zato ste tako šlang!“
- „Biti ćete slabokrvni. Oni koji ne jedu meso oni su slabokrvni. Ja ne volim meso, ali ga jedem jer bum bila inače slabokrvna. A dajte, uzmite malo, pa tak su fine ove krvavice!“
- „A kak je taj krompir žut! Baš kao žganci!“
- „A zašto ne jedete meso? Izvrsno je!“
- „Ma jedemo mi meso, ali ne danas!“
- „Pa danas je subota, jučer je bio petak! Danas se smije jesti meso!“
- „Ma sigurno ima šafrana u krompiru! Kažem vam ja!
- „Kako je čudan krompir!“
- „Ali je fin!“
- „Zelje je odlično.“
- „Da, izvrsno je!“
- „Ma zelje je prefino!“
- „Da, da, svi traže još zelja!“
- „A ima li neki poseban razlog zašto vi ne jedete meso?“
- „Nismo znali kada će biti večera pa smo već jeli u autobusu tako da nismo gladni. Ovo je samo za posladit!“ (Muljavimo)
- „A...držite liniju!“
- „A znate kaj?? Dižete nam prosjek!“
- „Je, tak je...Mi smo već tu u rangu s krapinskim pračovjekom! Hahaha!“
- „Pa dajte probajte meso! Nebute se zdebljali!“
- „A joj, kaj je to zelje fino!“
- „Nevjerovatno! To su sigurno oni kiselili, a ne ono kaj mi kupujemo. Pa to nič ne valja!“
I tak smo mi njima bili super. Volim tak malo pročavrljati sa starijima, imaju oni svašta pametnoga i mudroga za reći – osim kad su misteriozno žuti krompir i fino zelje u pitanju ili zagonetka zašto mi u subotu ne jedemo meso.
Većinom smo se smješkali i pustili njima na volju da raspravljaju u tome. Još ih je strašno zanimalo od kud mi među njima. A mi prek veze doznali za dobar izlet i prijavili se.
Post je objavljen 01.03.2007. u 15:34 sati.