Dakle...iznos računa je ostao tajan do danas ujutro....točnije do ručka obiteljskog...čim sam sjela brat me dočekao s pitanjem: I, kolilki ti je račun na mobu?
Rekoh...puno...Onda se javila mamica naravno s pitanjem koliko...rekla sam da neću reć..pa se morala pohvaliti.."Meni će tata reć." OK, votevr..nek ti kaže, šta sad..
Rekao je da će mi stavit limit...i to je sasvim ok...slažem se..da sam znala da to postoji već bi ja to predložila. Čujem galebove u daljini...
I rekla sam da ću mu dat tih 160 kn, na što se mama slatko nasmijala. Što god joj to značilo....u biti...to je ona meni dala za Gibonnija..haha, e nije! sama sam si to odvojila od mojih tjednih primanja. Mislim mama!
Al ono šro je nju zaprepastilo (a čudim se sama sebi što sam to uopće rekla..)je to da sam rekla da prvi tjedan neću bit na faxu jer ću ić kod Alexa...i sad razgoračila ona oči svoje plave...gleda me ko da sam neka utvara ili sl...
Zar ja, njena NINA da ne idem na fax?
JOš joj kažem da ne idem ni ovako na sva predavanja...još veći šok..ono O BOŽE, a ti si kao išla! Ona nije išla ali se zato svaki dan dizala u 7 i učila...OOOOOOK.....nisam ja na pravu, ne treba meni tako rano dizanje, nit imam knjige metar debele za naučiti. Uostalom...moj život je to..
Onda mi kaže da bi mi fax trebao biti na 1.mjestu i te spikice....na što sam ja rekla da mi je fax ipak na 2.mjestu, ali je tu negdje kao...JOš veći šok mislim...
Fax je ustanova..i da...moja budućnost, ali nije mi važniji od nekih drugih stvari...Ne mogu ja uspoređivat ustanovu sa osobama. To su dvije različite kategorije...u kategoriji ustanova fax mi i je na 1.mjestu.....ali u drugoj kategoriji bome nije, niti će ikada biti. Ah....koje filozofije...
U ovoj dobi ranih dvadesetih ima više prioriteta....nije samo jedan...mislis i na fax (oko toga se najviše nerviras i vecina razgovora se vrti oko faxa), misliš i na prijatelje, i na putovanja, i na ljubav naravno:)
Na zdravlje se nažalost malo manje misli (ili nikako)...i to u svim životnim dobima...a zdravlje bi trebalo biti svima u svemu na prvom mjestu. Slažem se ali ja znam da meni moije zdravlje nikad neće biti na 1.mjestu...može eventualno dijeliti prvo mjesto..ali samo na 1.mjestu neće biti......eto...uglavnom..epilog s računom je dobro završio:) nije bilo teških riječi ni prigovora...ali je zato moj brzi jezik zasrao jedan, poprilično ugodan nedjeljni ručak. Bit će bolje..:)font>
Post je objavljen 18.02.2007. u 14:00 sati.