Kako su se mnoge stvari oko Tromagijskog turnira promijenile, i Božićni se bal organizirao na samome početku u vidu nekakvog otvorenja.
Budući da smo za to saznali tek dva dana prije samog bala, Hogwarts je bio pust jer su svi otišli u kupovinu haljina, ili su jednostavno očekivali dostavu od obitelji. Ja nisam ništa očekivala, ali prvo što sam ujutro vidjela kada sam otvorila oči bio je ogroman paket meni ravno pred nosom. Prvo sam mislila da se netko sa mnom šali, ali sam tada vidjela poruku. Bila je od moje majke, od moje biološke majke.
To sam nosila kada me tvoj otac pozvao na Božićni bal. Sada je tvoja.
Mama
Nisam mogla vjerovati, nikada mi nije pisala, ali to je zaista bilo njezino. Haljina je bila prekrasna. Naravno, itekako mi je olakšala i taj problem. Za razliku od mene, Chris je sam morao po odijelo, ali ni to nije previše trajalo. Trebali smo se naći u Hogsmeadu i to na željezničkoj postaji u podne, upravo onda kada su dolazili učenici iz Durmstranga i Beauxbatonsa. Na sreću sam već sve sredila pa sam imala slobodnog vremena.
Gotovo sam zaboravila tko će još doći. Chrisu nisam ništa rekla za Francesku, ali ovako ću ga iznenaditi. Bila sam uzbuđena i nervozna istovremeno. Jedva smo se našli u gomili. Izgleda da su već svi očekivali svoje prijatelje iz drugiš škola...nismo bili jedini.
-Ah, tu si. Prije nego stignu htio bih ti reći da smo obdje jer dolazi jedan moj jako dobar prijatelj. Mislim, odrasli smo zajedno. Nisam znao da će doći, ali izgleda da će se natjecati. Nismo se dugo vidjeli. Zar ne dolazi i ona tvoja prijateljica?-pitao me.
-Ma...da...dolazi. Ovaj, zato je bap dobro što ih čekamo.-nekako sam se snašla. Bila sam jako nervozna i sve sam više mislila da će se naljutiti. Možda se radi o nečemu puno ozbiljnijem nego što mislim, ali opet...sestra mu je koliko se zapravo može naljutiti?
-Evo ga!-rekao je uzbuđeno i mahnuo mu.
Iz gomile se izvukao visok dečko crne kose i zelenih očiju. Osjetila sam nešto što nisam trebala osjetiti...nešto krivo....
-Ah tako mi je drago da si došao. Ja sam odustao, ali tako se barem ne ću boriti protiv tebe. To ionako ne bih želio...-rekao je Chris, a zatim zatekao njega kako gleda u mene.
-Oh, oprosti. Ovo je moja djevojka, Allison. Allison, ovo je Nick.-rekao je.
-Drago mi je, Nick. Chris mi je puno pričao o tebi.-rekla sam i istovremeno shvatila da pričam gluposti, ali barem sam nešto rekla. Situacija je bila prilično neugodna. Dečki su razgovarali, a ja sam i dalje pokušavala pronaći Francesku u gomili kada sam začula njezin glas negdje u pozadini i zatekla Francesku i Chrisa u jednoj vrlo neugodnoj situaciji.
-TI!-rekao je.
-Allison, nikad mi nisi rekla da....-
Bilo mi je užasno neugodno i osjećala sam se kao užasna osoba. Izgleda da nisam ovo smjela učiniti.
Još me jedanput ljutito pogledao i brzim korakom otišao prema Hogwartsu.
-Ovaj, oprostite...-rekla sam i potrčala prema njemu. Ništa se od ovoga nije trebalo dogoditi. Morala sam ispraviti veliku grešku, ali sam se u tome trenutku baš ja osjećala kao ta greška.